Економист
904
бинацију, али са тиме не мислимо казати, да су TO и једина или да сутом најбоља решења. Врло је вероватно да има идругих и бољих решења, и наш је главни циљ био, да ова питања само ставимо на дневни ред, да њима заинтересујемо и стручњаке и меродавне факторе, те да сви скупа узму у проучавање горе споменута питања, како би се нашла решења која најбоље одговарају интересима наше привреде. ' Д-р М. Тодоровић.
ФИНАНСИЈСКА ПОЛИТИКА ДРЖАВНЕ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ.
Још у јупу 1924. год. одштампан је у овом часопису чланак потписаног, под натписом «Зајмови Хипотекарне Банке». У том чланку речено је, да је погрешан рад Хипотекарне Банке у погледу давања великих зајмова у циљу нодизања коловалних вррада далеко ван центра Београда и на крајњим тачкама вароши. Нагласили смо, да у погледу давања зајмова од стране једне државне установе треба водити рачуна о томе, да Бео"град добије центрипеталну снагу; да тога ради треба давати зајмове у првом реду онима, који су ради да зграде подижу у центруму варошт. Подизањем цоптра постигло би се то, да би сви они грађани, којима је центар потребан због радње, пришли и у њему се населили. То би дало могућности онима који живе даље од центра, да се приближе, да заузму места оних, који су прешли у центар. Тек пошто би се центар довољно напунио, имала би се указивати помоћ онима, који су ради да подижу зграде ван центра, и то у првом реду онима, који су у реону најближем центру, па онда онима који су из удаљенијих реона. На тај начин све би гравитирало центру, варош се не би развлачила и Београдска Општина била би доведена у могућност, да лакше и боље задовољи потребе престоничких грађана.
Имајући пак у виду поратне прилике, а нарочито скупоћу материјала и радне снаге, ми смо нарочито нагласили, да од питања обнављања порушених зграда за време рата треба
сасвим одвојити питање о подивању нових зграда. Питању о подизању нових зграда треба поклонити нарочиту пажњу, јер су прилике веома неповољне, те могу наступити рђаве поеледице и за сопственике зграда и за саму Хипотекарну Банку.