Економист

909

по овог времена не буде речену рану посејао, а могућно му је било, онај ће бити кажњен.

3. Свака сорта пролетњег усева, као и кромпир, почиње се сејати од фебруара до последњег марта, или ако 6: за ово време рђава погода била, то може се сејање и до половине априла продужити.

4. Кукуруз почиње се сејати од половине априла па ло Светог Николе летњег, а који би до овог времена прене-брегао посејати га, онај ће бити каштигован.

5. Јелда и проја може доспети, ако се п до половине јунија месеца, т. ј. до Видовадана посеје. Пренебрегши до овога времена посејати подлеже казни.

6. Пасуљ, грашак, сочиво, 606 и овима подобна варива, могу се и у пољу и у баштама сејати.

7. Где је обичај винограде загртати, ваља их одмах загрнути, како се оберу. У пролећу пак ваља их спочетка марта месеца одгрнути, и резати пре, него што запупоље; а то бива од половине месеца марта, па до конца истог; 2 беру се онда када добро сазре грожђе.

8. Кошење сена, жетву стрмвога жита, брање кукуруза, и брање винограда опредељује економ, и назначује дан, кад ће се почети радити, с тим додатком, да сви окончају у једно време, жетву и брање, да неби по том стока, упушћена у њиве порађене, појела и непорађене.

9. По неки места бивао је до сада обичај, да сенокос у пластовима, и снопови у крстинама остану много времена на ливади и њиви, и дочекају рђаво време, те од кише пропадну сасвим. Да не би више тога било, даје се економу власт, сваког оног каштиговати, који кад је чему време, не садене, снесе, и не садене сено у сенима, а крстине у стоговима, који се онако саденути имају, као што најумешнији земљоделац стогове гради, и покрива, па кал му време дозволи опда пека и врши.

10. Да би се баште и вотњљаци већма лодигли и у веће гавртшенство довели, ваља сваки Србин да се стара што више може разног варива и зелени у баштама посејати, а имено лук, купус, белу репу, цвеклу, паприју, краставце, тикве — долме, чубар, нану, жалфију (крупну руту), шафранику, роткву, и т. д. и да сваког. рода воће, а осдбито крушке, јабуке, шевтелоје, трешње, вишње, дудове, орах, што више може, умножава и облагорођава, не само у