Економист

875

пролазећи запљускује зидине старог смедеревског града. Иза ушћа Мораве почиње плодни део српског подунавља Стиг. Код Базјаша долази Дунав у додир са Трансилванским Алпима, најјужнијим делом Карпата. Са њима се Дунав вековима бори тражећи што бољи и згоднији излаз из тог моћног планинског сплета. Дотле су обе обале Дунава наше, а одатле је само десна обала: наша све до испод Радујевца, одакле почиње Бугарска, а лева обала је румунска. Овде почиње и чувени Ђердап. Ђердапска клисура дугачка је 130 км. Може се слободно рећи да је то највеличанственија и најживописнија клисура у Европи. Почиње већ код Голупца а завршава се испод села Сипа код Текије. Ђердап је подељен на велики и мали. Мали је западно а велики источно од Доњег Милановца, односно од места где Дунав достиже ширину од 2000 м. Већу Малом Ђердапу сувило се речно корито на 750 м, док је брзина 3 м. у секунди. Река је пуна брвака и вртлога, које проузрокују стене; што сз пружају у речно корито са севера према југу, дакле попречно на речни ток. Te су стене остатак од оних геолошких времена када јепочело стропоштавање земљишта шамеђу северних и јужних карпатских венаца.

После оне велике ширине код Доњег Милановца улази Дунав у живописни велики Ђердап, који га спутава, јаче и нагло. Најромантичнији део Великог Ђердапа је Казан, где се Дунав сужава до 113 у. Брзина му је већа“но икад а стране стрме, одсечне и високе 800 м. Дунав је овде необично дубок, достиже дубину до 70 метара, највећу речну дубину у Европи. Овде се јавља у пролеће и јесен велики успон“воде. Ђердап тако узан није у могућности да пропусти ону силну количину воде, коју Дунав у то време носи, зато се она тако нагло пење. То је и главни узрок великих поплава, које ce rana јављају у Подунављу, Потисју,и Посавини, као и у Бачкој и Барањи. Тога ради дуж Дунава подигнути су високи насипи, који чувају угрожено вемљиште. Нешто је помогло тој ствари и местимично регулисање Дунава, као и уклањање стена у кориту код Ђердапа, извршено у току времена од 1890 до 1896. год. |

Последњи романтички, али м најужи део Вел. Ђердана јест само 113 м. широка Демир Капија (Гвоздена Капија), нешто даље низводно имамо чувено острво Адакале. Оно је до 1908 год. било својина Турске, кад га је анектирала А-

ТЕ