Економист

878

DE:

Срећне су ола вемље које имају доста пловних река, Аксе је та констатација тачна, онда Дунав оволики какав је, срећа је за Средњу Евролу. Још од оних примитивних лана кад се корабљима пловило, он је коришћен као саобраћајно средство. Мале гусарске чунове, корабље и дереглије денас су замениле велике лађе, које Дунавом вуку огромне транслорте носећи рубу са севара на југ и обратно. -

Данас већ имамо велику трговачку флотилу, која плови Дунавом. Власници су махом прибрежне државе, или поједипа трговачка друштва.

Све се државе труде да се са што више бродова појаве на овој великој линији, која спаја Ротердам са Цариградом. Једну државу коју морамо метаћи то је Чехословачка. Она до 1919 године није имала уопште трговачке флотиле. Али енергичним радом она је успела да брзо сагради завилан број бродова. Подивањем великог пристаништа у Братислави успеће да од њега створи центар бродарског саобраћаја у Средњој Европи. Аустрија пак, потпомогнута енглеским капиталима, такође ради све да понова заузме доминирајуће место на Дутаву. Њена је флота, као што се зна, једним делом ратом оштећена, а затим пи пресудом арбитра смањена, "но активност њених друштава тако је велика, да може ускоро постати најјача држава на Дунаву у том погледу. Првих година по ослобођењу наша је држава била најјача по тонажи, — нешто повраћајем наших предратних бродова, а већином по пресуди арбитра. Ми тај положај имамо и данас и морамо га задржати. Првенство наше заставе одржаћемо ако будемо спроводили здраву сасбраћајно-трговачку политику. — Румунија као и Мађарска имају поред државних још и приватних друштава. Њихова је активност такође из дана у дан све већа. Интересантно је забележити да на Дунаву раде и Холанђани са својим бродовима.

Према подацима који стоје на расположењу, овакав би омо распоред тонаже на Дунаву:

1) Српско Бродарско Друштво, основано 1891 год. са првим бродом «Делиградом,» броји:

8 бродова | -

68 шлепова

Услед ратних неприлика и после ратних одпоса са др=