Економист

73

Међусавезничка Комисија, по мандату који јој издала Репарациона Комисија, утврдила је износ бугарског јавног дуга са стањем на дан 11. октобра 1915, године. У то стање унесен је и део дуга учињен од Бугарске после |. августа 1914, године, који она није употребила у завојевачке циљеве. |

_ Подели бугарског јавног дуга, међутим, није се могло приступити пре него је извршено конституисање, односно репартиција дела спољњег отоманског дуга о коме је реч у чл. 134. Нејског уговора о миру. По одредбама тога члана, услед задобијања извесних територија према уговору закљученом 29, септембра 1913, године у Цариграду, Бугарска се је обавезала „да на себе прими један део турског спољњег предратног јавног дуга, т.ј. »да на рачун сума потребних за ануитете тог дела турскога дуга а за време докле су уступљене територије биле или остају под њеним суверенством, плати оне суме што их доцније утврди једна комисија која ће се наименовати да би одредила у којој ће мери уступање турских територија имати као последицу обавезу Бугарске да учествује у том дугу,“

Нејским оговором о миру није било ближе опредељено устројство и задатак Комисије која се у цитираној одредби помиње. Ту празнину Међусавезничка Комисија попунила је одредбама Лозанскога Уговора о миру тако, да су функције предвиђене чл. 134, Нејског Уговора пале у део Управнога Одбора Јавног Отоманскога Дуга. Управни Одбор извршио је репаргт=цију турскога дуга, али није пропустио да узме тада у обзир оне модификације које је у том погледу учинио наименовани арбитр од Друштва Народа г. Борел, који“је својом арбитражом скинуо са дневнога реда примедбе учињене од стране цесионарних држава турских територија, подразумевајући ту и Бугарску.

Посао на репартицији пак није био лак, пошто се примена чл, 134, и 141. Нејскога Уговора компликовала тим фактом, што су цариградским уговором од 29, септембра 1913, године уступљене турске територије Бугарској биле већим делом, после Европскога Рата, деташоване од Бугарске. Притом, те деташоване територије биле су у току 1913—1919, године предмет издржавања и административних расхода од стране Бугарске под чијом су сувереношћу за речени период времена биле, Имајући дакле у виду ту чињеницу, сасвим је било правично да те територије поднесу један део јавног бугарског дуга који је био учињен у времену кад су исте Бугарској припадале, Тако је, према томе, Управни Одбор Јавног Отоманског Дуга