Економист

75

пре 29 септембра 1913, године, т, ј., пре закључења цариградског уговора. У подели дуга из ове транше учествују Бугарска и наша држава, којој су, у току 1912/13. године, припале извесне бугарске територије.

Друга, пак, транша, представља део јавног бугарског дуга постојећег на дан 11, октобра 1915. године, али који је био учињен између 29, септембра 1913, и 11, октобра 1915. године. У репартицији дуга ове транше учествују Бугарска и цесионарне државе (Грчка и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца), које су, после Европског Рата, ачектовале територије које је за наведено време Бугарска под својом сувереношћу имала.

Поред тога, у другу траншу ушао је и део јавног отоманског дуга за територије које су биле 1917. године уступљене после Европског Рата Грчкој, тј. Краљевини Срба, Хрвата и (Словенаца. Износ тога дела је 270.045,71 турских лира, То је сума неисплаћених ануитета у времену од 29. септембра 1913, до 11. октобра 1915, године.

Стање јавног бугарског дуга (прва транша) на дан 11, октобра. 1915, године, који је учињен пре закључења цариградскога уговора и који треба да буде предмет репартиције између Бугарске и наше државе, следеће је:

А. Спољни дуг

1. Консолидовани 1,.6%, _ зајам од 1892 68,134.000' — зл, франака

2, » » 1902 = 97,630.000— » »

3. 6" » » 1904 = 94,095.000— » >

А НО 2 о 0 == 0 987. 5 О -== > »

5,4 1/2) > 1909 = 96,650.000— » »

60.4 3/4'/, » 1909 = 81,018,942 — франака

7. Дуг, бив, Источ. Румелије 8,868,250'— папир. рубаља

И. Неконсолидовани

8. Дуг Вапаче де Рам и Рауз-Вап 75,000.000'— ф. франака 9, Руско-Азијатској Банци 9,600.000'— рубаља

Б. Унутрашњи Дуг 10, Дуг Народној Бугарској Банци 106,776.568'— лева 11; » Земљорадничкој » 2.229 101 ===>

12, Дуг по реквизицији извршеној у балканским ратовима у 1912, години, и то;