Економист

82 5

и ванредни кредити у износу од дичара 1.321,241.322 —, али на супрот њима јављају се и велике уштеде у износу од динара 1,185 945.118,38, На овај начин остварени детаљи одетупају од буџетског предвиђања за неких 109) т,ј. не како је то Народна Скупштина у почетку замишљала већ како је то администрација успела да изведе. Да ли случајем или с планом извођено ове су две последње цифре приближно једнаке те предвиђена крајња цифра за расходе није далеко премашена, (Види таблицу бр. 1 на 83. стр).

Слику о томе који су предмети накнадно повећани и како су сви кредити искоришћавани даје нам таблица бр. !. Не упуштајули се овде у детаљну анализу ове појаве потребно је ипак истаћи једно важно објашњење о овом одступању: у овом буџетсоком периоду требао је да се уведе и нов закон о чиновницима грађанског реда који је повлачио за собом велике нове издатке ради чега је, предвиђена сума од 600 000.000 динара али није распоређена на кредите појединих министарстава већ је цела додељеча Врховној Државној Управи, па је затим отварањем накнадних кредита у току бупетирања додељивана према потреби појединим министарствима, На овај начин само је формално чињено одступање од буџетског предвиђања али не и стварно, Као и предвиђања расхода Tako предвиђања прихода нису имала у остварењу велике среће, Приходи од царина и споредних царинских такса предвиђени су у износу 1.689,000.000'— динара а остварени су скоро за +; мање у износу од 1,387,167.055.73 динара. На супрот овом смањивању вреди истаћи јаче остварење прихода код трошарина и такса, који су предвиђени у суми 1.562,009.000 а остварени су у суми 1.958,270.263.43, ~. J. више од “/. (896,270.262.53). Исто тако и приходи од повећаних непосредних пореза били су предвиђени у износу 619,220.157 — а остварени у износу од 830,111.790.47, т, ј. више него :љ» (210,909.633.47). Остала одступања остварења од предвиђења ма да су апсолутно местимично знатна од мање су релативне важности и виде се из приложене таблице бр. 2. Још један моменат не треба овде да остане неподвучен. (Види табл. бр. 2 на 84. crp.).

Закон о Државном Рачуноводству предвиђа као дужност Министра Финансија да сваке године поднесе на одобрење Народној Скупштини Ошшти Државни Рачун који ће садржавати не само Завршни Рачун буџетом предвиђених прихода и расхода, већ и све остале приходе и расходе, финансиске операције, стање касене готовине, и нарочито подвлачећи, стање државне готовине. Овом свом задатку за 1924 25. годину Министар Финансија одговорио је тако што је Народној Скупштини поднео Општи Државни Рачун у овом сасгаву: предлог Закона о одобрењу рачуна прихода и расхода за 1924/25. годину, чији саставни део чини и завршни рачун, А овај завршни рачун садржи поред општег и специјалног прегледа остварених буџетских предвиђања још и рачун обртног капи-