Економист

94

ралнога и породичнога бића! У томе погледу стојимо ниже и "од самих дивљака: Троглодити имају своју пелину, Аустралијанци свој шагор, Индијанци своју колебу, а данашњи пролетери фактички живе у ваздухуј« -

Кад је криза станова седамдесетих година минулога века у Немачкој узбудила целу јавлост пи кад се њоме редовно бавиле не само пролетерске, већ и све из реда буржоаске новине, главом Фридрих Енгелс је дао низ изврсних чланака, који су, одмах, прештампани у књигу под насловом: Питање о становима, једну књигу од тад много пута прештампавану и превођену на све модерне језике! Подвргавајући тачној економској анализи питање о становима, Енгелс долази до сасвим исправнога закључка :да се добри станови и њихов довољин орој не може ни очекиваги у оквиру капиталистичког поретка. Али, и иза те констатације, он, ипак, говори, сасвим тачно и и исправно, о ублажавању кризе, кад се и ако се она сасвим не може отклонити докле овај поредак постоји,

И још од двадесетих година минулога века, од кад је све јаче избијало на днени ред питање станова, ватрене главе утописта су се заузимале за решење тога пигања, док Шарл Фуме није обећао затварање тога проблема својим раскошним фаланстеријама п док се 1848, г, није пришло организацији друштава за подизање грађевина и савеза на разноврсним економским начелима заснованим, све док у Инглеској, класичној земљи нанчестерства, од 1884 год. инициативом лорда Солбериа, краљевска комисија није прегледала законодавство по питању станова, знатно га изменила, исправила и донунила, те од тога времена инглеске муниципије у области решавања нужде у становима иду пред муниципијама целога света, На континенту је ово питање живо заинтересовало све партије: од центра до социалне демократије: оне су га, и његово реално решење, унеле у своје програме. Само се с тим питањем у нас лута. па се, чак, не установљавају ни задруге за подизање станова, какве се одавна практикују у многим земљама, у којима показују и ако недовољне, ипак резултате за сваку похвалу.

Као узроке нашој неактивности на томе пољу се може, свакојако, забележити факт; да се нисмо још економски, т. ј. капиталистички, развили до те мере, која је потребна за већу грађевинарску активност, и да радници нису редовно упослени, да би из надница својих били у стању организовати н редовно одржавати задруге за подизање зграда. Зато је, извесно, и предузета заштита станара у нас и да она, стога, врло дуго траје; јер су објективне прилике у нас теже.

Мора се констатовати и факат: да је подигнуто довољно раскошних и скупоцених станова, али станови за раднике и сиромашан свет нису подизани. Зато криза у радничким и сиротињским становима још траје, они су још бедни и жалосни, да огромна маса радника станује још по јадним и смр-