Економист

123-

1.) Ukupnog iznosa uvoza i izvoza Nemačke : 2.) Ukupnog iznosa primitaka i izdataka budžeta ; 3.) Ukupnog iznosa trgovine železnicom ; 4.) Ukupne vrednocti pofrošnje šećera, duvana, piva i alkohola; 5.) Вгоја stanovništva (u "/, prema km?); : 6.) Potrošnje na glavu uglja i lignita. Za stavove pod 2, 5 i 6 uzimaće se statistički podatci iz E. 1927.

1998. 1 1999., док 2а ostale, 1, 3 i 4, središnja veličina iz 2. 1999., 1923., 1926., 1997., 1928. i 19929. Broj x koji se dobije iz ovih 6 skupina dalje se obračunaje za prvih pet godina (od 1929/30 do 1933/34) po ovoj formuli: 1250 У х : 100 i dobiveni rezultat je višak koji Nemačka mora nadomiriti za račun

reparacija pored redovnih 2.500 mil. zl. m. Za ostale godine dobiveni x se obračunaje dalje po formuli : 2500 Х х 7 100 što se, kao i ranije, dodaje redovnim anuitetama od 2500 mil. zl. m.

To bi bili svi prihodi?) koje plan predvidja za otplatu repa-

12) 1] тезеси martu 1921. g. Engleska zavodi poseban način naplate reparacije od Nemačke. To je bila neka vrsta kao uvozne carine. Naime, na svu uvezenu robu iz Nemačke ubiralo se 26" od njene ukupne vrednosti za račun reparacije, a to se zvalo: Germnan Кератаћоп Hecovery Act. Francuska ga prisvaja zakonom od 21.-IV.-1921. g., da se bez razlike na sve vrste robe uvezene od Nemačke ima ubirafi za reparacije najviše 50%, od ukupne njene vrednosti. Ali u Francnskoj je to ostalo bez primene sve do novog dekreta od 20. sept. 1924., koji :e izdan u duhu zakona od 21.-IV.-1921. Prema čl. 1 toga dekreta, od sve robe koja je ili direktno uvezena iz Nemačke, ili je to Nemačka roba uvezena iz neke druge države, ili pak je to nemačka roba koja se provozi u neku (теби državu preko Francuske, ubire se 260, od njene ukupne vrednosti. Na proizvode drugih država mimo Nemačku, ali koji su radjeni iz nemačkih sirovina, pri uvozu u Francusku ubire se, preko čl. 4.,, najmanje 50%, od njihove ukupne vrednosti:

Naplata se obavlja tako da francuski i enpleski kupac nemačke robe, plaća tih 26", od ukupme kupovne vrednosti robe direktno u njihovim trezorima (od= nosno agencijama za plaćanje reparacija) za račun reparacije, a ostalih 74%, po računu isplaćuje nem. ekspertern,

U Londonskom ugovoru od 30. avg. 1924. u čl. 7. dod. II]. govori ce o ovom ubiranju, i kaže se; Prihodi prema Rect. Act. engleskom ili kojem drugom odgovarajućem načinu mogu se preduzeti i od ostalih saveznih vlada“. Time je to ostalo i dalje, u vreme primene državnog plana, na snazi, ali sam plan o njemu ne govori,

Isti slučaj je i sa liferovanjem u naravi, Što bazira na zaključcima Mirovnog Ugovora. Plan priznaje potrebu da se liferacije u naravi nastave, ali upozoruje da bi to moglo slabo delovati ako se ne bude vodilo računa O ekonomskom stanju Nemačke.