Економист

130 _

rima koji slede sve do Londonskog ugovora 30.- VII.-1994. Sva tri se perioda razlikuju veoma po svojoj naravi plaćanja.

Stanje naplate reparacija u javnosti je veoma raznoliko кенгапо, Statistika je o tome dosta nepotpuna. Brojke naplate jedne ili druge godine menjaju se i već time što su one za javnost tajna. Uz to se stalno naknadno prokujižavaju pojedine efektivne naplate, koje su, radi, možda nekih manipulationih razloga bile zabačene, Drebačene na drugo mesto i i. d. Još niti danas ne postoji tačan Droj o naplati reparacije u obliku preuzetih dobara i obavljenih liieracija g. 1921 ili ma koje druge do Davesovog plana. Ima literacija koje su naknadno obavljane, čije je irajanje bivalo i dve a nekad i tri godine, a ima ih koje se sada naknadno ispituju. Mi smo o ovom pitanju nasiojali da dobijemo 510 preciznije stanje, ali, kako smo naglasili, nije nemoguće da se i naši detalji promene. Znamo i to da je reparacijono pitanje jedno od veoma delikatnih poliTičkih medjunarodnih pitanja, te i ono ima svoje diplomatske tajne. A statističke brojke su najjače oružje u ruci kojim bi se moglo da pobija jedna ili druga tvrdnja. (Ovo je bilo potrebno da naglasimo radi toga Što ne možemo, na žalost, da iznesemo jedno nepovredivo ejektivno stanje naplate reparacija od Nemačke, koje, po našem uverenju, zauzima Važno mesto u našoj studiji, i ako su svi detalji koje o tome iznosimo isključivo iz službenih izveštaja).

Prve naplate na račun reparacije bile su u naravi. Nemačka je plaćala ali ujedno i razvijala svoju industriju. Time je za nju teret bio kud i kamo olakšan. I saveznici su radje primali nemačke proizvode nego novac, jer je trebalo najracionalnije i najbrže da se razvije predraino stanje. A nemački su proizvodi imali uvek svoje priznanje na svetskom trgu. Tako je do kraja 1992. g. Nemačka otposlala u ime otplate saveznicima oko 50 mil. tona uglja, koksa i lignita**); dalje 4552 lokomotive u vrednosti 897 mil. z]. m.; 127.038 vagona u vrednosti 17 mil. zl. m., osim ostalih lileracija Čiji je iznos dosezao visinu oko 200 mil. zl. m. To je bio glavni način oiplate. Uz to je bilo i preuzimanje raznih dobara Nemačke koja

*) Liferacije uglja koksa i lignita: Od toga otpada (Hiljada tona) 1919. 1920. 1921. 1999. 1923. Svega na Francusku. (Uglja) 024, 8027,3 11.492,5 7.980,4 4.111,3 39.585,6 17.038,5 (Koksa) 941,0 49236,8 4.252,6 6.085.7 2.441,2 17.907,3 – 15.605,2

64,1 821,0 5854 488,2 229,2 2.187,9 1.736,0

(Lignita) 52.580.8 '243747

Svega: 1999,5 13.085,1 16.280,5 14.504,3 6.781,7 (Prema: Dicans du dećveloppement ind. allemand. Bru:celles 1924. st. 43.)