Економист

141

Kretanje službene Ккаталпе зоре : 7. aprila 1924. 10% >

26. februara 1925. 96 12. januara 1926. 89) 27. marta 1926. 7 7. јипа 1926. 6,59 - 7. jula 1926. бој 12. januara 1997. 5096

U drugom frimestru 1927. (10. juna) kamatnjak se diže ponovno па 69, gde ostaje do 4. oktobra 1927. Кад зе ромзије па 7" što ostaje nepromenjeno do kraja godine.

Da se udovolji potrebi novca, zaključivali su se zajmovi. Unutarnji su pomagali općoj potrebi privrede, dok su inostrani bili zaključivani da se poboljšaju ekonomski odnošaji sa stranim državama. Unutarnji su zajmovi imali mnogo slabiju prodju. Novca za uštedu u masi naroda ostajalo je veoma malo. Inostrani su se razvijali prema poverenju koje je zemlja uživala na strani, a OVO je opet baziralo na ekonomskom poletfu.39)

O financijskoj se politici Reichsbanke nema mnogo Šta reći. Ona je u glavnom udovoljila svojoj zadaći. Njenom uspostavom novčarstvo je dobilo najsolidniju garanciju. Novčanice su se izdavale po ključu koji je bio uzakonjen,. a često je pokriće i prelazilo i ove odredbe. O zaduživanju sa strane Reicha nije bilo ni govora. Reich je, da udovolji svojoj novčanoj potrebi, iražio zajmove u inostranstvu, koje je posređovala Reichsbanka. Unutarnji su kako smo već naglasili, imali slabu mogućnost, ovoga puta ne radi nepoverenja prema fin. politici Richa, nego radi nestašice novca.

Ukupno stanje поусатса оа4 поу. 1924. do nov. 1927.)

u milionima zl. m. u postotku 1918. 1994: 1925. — 19267 192/.— 1925. 1927.

Zlatni novac 2694,8 — — — — — Nov. Reichsbanke 1970,0 1868,2 2756,9 3366,2 41685 47,1 68,6

39) Zajmovi učinjeni na strani i u unutarnjosti zemje, sa strane države,

općina i nov. zavoda bili su ovi (u mil. zl. m.): unutarnji zajmovi inostrani zajmovi

1924. 176,83 1002 1925. 144,6 1241 1926. 1306, 1571 1927. 998,7 1686,30

а0) (Те Тетрз, 9, 1. 1928.). „ТУ итзсваје и. Statistik“ decembra 1927. Ме 28 51991.