Економист

- 153

македонске винограде, а култура афијона постала несигурном услед познате зависности од Солуна, дуванска производња је остала још једини извор зараде тамошњег живља. У последње време оча представља тамо и наш нашонални проблем. „Уки= дање или редуцирање произв-дње дувана значи за тај марљиви свет одузимање хлеба, немогућност живота и економску пропаст.

Исти је случај са Херцеговином и претежним делом Далмације и Црне Горе, чији кршеви могу још једино пружити услове за културу дувана. Ништа, мањи значај дуванске производње није ни за многе крајеве предратне Србије: околину Врања, Алексиначко Поморав. ље, долину Нишазе, околину Крушевца и Бајине Баште, чије становништво претежно или искључиво живи од дувана, То исто вреди и за многе: крајеве Босне, Баната и Бачке,

Укупна годишња производња дувана у Југославији креће се између 6 и 33 милијона килограма. Када би се дозволила слободна производња у смислу како ћемо доцније предложити, ова количина прешла би шифру од 50 милијона килограма, представљајући вредност од најмање милијарде и по динара. Садањи систем монопола спутава нормално развијање њено, Отуда долази да Бугарска, и ако далеко мања по пространству од Југославије, производи три пута више (у 1925. год, Бугарска 40,000.000 кгр. а Југославија 9.000.000 ктр) а Грчка четири пута више дувана (у 1925 год. 54,000,000 кгр),

Важност дуванске производње још рељефније се истиче у броју запосленог становништва културом дувана. Тако, рачуна се да у нашој земљи има око 200.000 породица чије је главно занимање дуланска производња. Да рачунамо по пет чланова, значи да од ове биљке живи око један милијон душа. Ако додамо овде радништво које ради на њиви, по стовариштима и фабрикама, излази да од дувана живи преко милијон н по душа или једна десетина целокупног становништва. Која индустријска биљка у нашој земљи даје оволиком броју људи хлеба

Да слика буде јаснија колико је дуван важна биљка, треба узети у обзир и чињеницу: да је становништво које се бави производњом, сређивањем и прерадом дувана пука сиротиња, Ова вредна и честита сиротиња, кад не би било дувана, морала би пасти на терег држави или бегати у свет, или, што је још горе, газити у криминали проституцију, Овај социјални. моменат ми овде нарочито подвлачимо.

Ако је економско благостање услов за социјални и културни напредак једне земље, онда је дуванска производња која у дуванским центрима пружа све услове за то. Колико би социјална беда тамо била већа кад не би било дуванске производње, Године 1923. и 1924. када су цене дуванима биле повољне, у свима дуванским крајевима осетио се знатан напреJak. За непуне две године у варошима и селима Јужне Србије бејаху се подигли читави нови квартови, Произвођачка сиро-