Економист

71555 земљорадници, ситне занатлије, ситне дуванџије и т,д. Они _ једини имају рачуна ла се баве културом ове ћудљиве биљке, "пошто они најчешће и највише располажу незапосленом домаБом радном снагом пи ношто су економским својим положајем, због недовољно земље, претежно упућени на ситне али инте-

зивне културе које им могу ставити максимум прихода у изглед, 5 :

Фискални значај дувана

Приходи, које поједипе државе прпу из дувана у виду разних пореза; такса, бандерола, парина и монопола, огромни су. Сви ови попходи, који су пре рата престављали стотине милијона, после рата су нарасли у милијарде.

Вели-= фискални значај дувана изражава Će HM у пореским приходима. Пезнато је, да се порези и прирези најлакше убирају у дуванским центрима, као и то, да су произвођачи дувана најбоље пореске платише, i

Поставља се питање: да ли би се слободном буванском производњом интереси фискуса штетилир Налазимо да неби. Шта више, тврдимо, да би монополски приходи били већи, јер би отпао један велики део режије који иде на штету чистих прихода. Сем тога, драеава би дошла до једне нове врсте прихода 00 извозних тпакса које би наплаћивала од трговаца и задруга _ приликом извоза, Та такса неби била мала, јер би се из земље

извозило у најмењу руку за милијарду, до милијарде и по вредности дувана, :

Жалимо што немамо моментано при руци податке о приходима дувана држава у којима је слободна проивводња, јер би на основу њих разбили страховање монополске управе од опадања монополских прихода. За ову прилику у прилог ове наше тезе помињемо Бугарску и Грчку, у којима нема монопола али чији приходи од дувана ништа мањи нису од дуванских мобополских прихода Југославије, ако нису и већи, а да не говоримо о општој привредној страни слободне производње која се у режиму монопола потпуно губи, Или да узмемо за пример Сједињене Америчке Државе у којима такође не постоји монопол на дуван, али због тога што оне производе баспословну количину од преко 300 милијона килограма дувана годишње, државни приход је њихов сразмерно далеко већи него „Југославије, Слободна пропзводња за нашу државу значила би дакле само повећање државних прихода јер би поред монопола продаје и прераде у земљи, који остаје, дошле плус извозне таксе од оних количина дуванских које данас не извозимо а које би сутра извозили када би се дозволила слободна производња. (Овај важан моменат, на жалост, код нас се потпуно губи из вида,

Садањим монополским системом држава ексилоптише само своје потрошаче. (Оне две милијарде, које сваке године моно-

·