Економист

162

. Управа биће увек у могућности да себи осигура потребан контигент дувана по берзанској цени, нарочито још кад јој се законом загарантује првенствено право куповине дувана непосредно од произвођача, као што се овде предлаже, Према томе, и овај разлог отпада, ако би он био сметња увођењу слободне производње, 4, На претпоставку да ће стране поверилачке групе правити питање од слободне пзоизводње због тога што би ова утицала неповољно на монополске приходе, најбољи је одговор који смо дали напред, наиме: да монополски приходи, који служе као залоге. државних зајмова, не потичу од производње сирових дувана, него од продаје дуванских прерађевина која са производњом било кога облика нема никакве везе. Ови прижоди најмање могу бити угрожени- слободном производњом. Шта више, очекује се, да слободна производња пружи држави нове приходе у виду извозних такса које она до сада није имала и који, у случају опадања заложених прихода, могу послужити као супергаранција поверилачким групама.

5, Пети разлог, који се заснива на уображеним зарадама Монополске Управе од трговине са сировим дуванима у иностранству, ми смо назвали заблудом, да не би неки оштрији израз употребили. Да је среће овај разлог не би требао ни да се чује, пошто он представља најболније место у дуванској политици Монополске Управе, Монополска Управа је изгубила на продаји сирових дувана стотине милијона и није успела ништа, Поред огромних штета које је претрпела, она је јоши упропастила производњу: произвођаче је довела до просјачког штапа и није стекла ни једно тржиште,

Трговина

Какав је монструм од трговине био, који је водила Моно“ полска Управа најбоље се види из ових примера; Монополска Управа је за три предпоследње године (1923, 1924 п 1925) откупила и сместила у своје магацине око 64 милијона килограма дувана. Од 40 милијона килограма, колико предстевља вишак, она је продала свега 8—10 милијона кграма до сада.

Међутим за то време ево колико је Бугарска продала ду-

вана иностранству;

Године Дувана у листу Дувана прерађеног килограма лева килограма лева

1919 7,855.448 374,759.000 178.664 18,158.000 1920 17,596,466 801,089 000 453.867 34.126.000 1921 20,154.848 568,615.000 57.973 3,624.090 1922 29,025.146 1,198,870.000 115.527 8,449.000 1928 17,149.789 1,064,766.000 88.316 · 2,937.000 1924 31,785.055 1,828,109.000 85 224 3,246 000 1925 33,647.241 2,829,023.000 44 550 3,913.000 1926 26,000.000 1,760,060.000 _ » 1927 95,302.000 1,956,000.000

E KO O 6 CBera 207,663,84 _ 11,845,181.000