Економист

178

појам и функције државне готсвине садржавају елементе за један посебан рачун у државном књиговодству Наш први ошшти државни рачун обрнуо је улоге: није нигде донео претлед рачуна државне готовине а донео је »Рачун Обртног Капитала,“ И овом приликом показало се да наша финансиска администрација не познаје ни одредбе једног од основних финан-= сиских закона, и да се погрешно на њих позива. Члан други торе поменутог предлога закона о одобрењу рачуна прихода и расхода за 1924-25. годину гласи: >Приходи и расходи по чл, 40. закона о Државном Рачуноводству за 1924-25. год. из"носе, и то:

Приходи, рачунајући ту и горе поменути суфицит

· Динара 351,782.009.19

Расходи > 196,145.329.92 (Остатак од Динара 155,636,769.27

(сто педесет пет милиона шест стотина тридесет шест хиљада седам стотина шесет девет динара и 27/100) представља чист суфицит, односко салдо обртног капитала, које се има пренети, као повећање државне готовине, у буџетеку 1925-26. годину и показати у Завршном Рачуну ге године,«

Да не чиним непотребна понављања, задржаћу се само на првим речима овога члана, »Приходи и расходи по чл, 40. Закона о Државном Рачуноводству за 1924-25, год.“ А члан 40, зак, о држ. рачуноводству, као што се из горе наведеног текста види, не говори о приходима и расходима него само о приходима. >

Горе је поменуто да је Главна Контрола довела у везу и помешала завршни рачун са рачуном изравнања. Овде се морају учинити две напомене, Прво, рачун изравнања је важан моменат у књиговодству приватно-правних привредних предузећа, нарочито када су у питању предузећа ширих друштава (акционарских и др.); док у државном рачуноводству овакав рачун, под предпоставком да је то рачуноводство савесно вођено и да је финансирање исправно, овај рачун изравнања једва да може имати каквог значаја, Друго, па п кад би имао овакав рачун каквог значаја у државном рачуноводству, он не може стајати ни у каквој другој вези са завршним рачуном, сем што би ови рачуни били делови општег државног рачуна, али би