Економист

187

нуђено да своје тадашње нацрте преради из сснове, тако да је тек под 25. септембром 1924. год. успело да публикује посебне уредбе: о радном времену у трговачким предузећима; о радном времену у занатским прадузећима; и о отварању и затварању трговачких и занатских предузећа (радња). Принципи спроведени овим уредбама били су: десеточасовно дневно односно 60-час. недељно радно креме за занатска предузећа; деветочасовно дневно или 54-час, недељно радно време помоћног особља за трговачка предузећа, са изузетцима од би 9 часова дневно односно 10 часова дневно; као и утврђујући за све радње без разлике да ли раде са помоћним особљем или без помоћног особља, да не могу бити отворене пре 6 часова изјутра, ни после 7 часова увече, односно 9 часова за крајеве у Далмацији; стим, да радно време за дотична предузећа не може бити дуже од времена прописаног за радно време помоћног особља; да утврђивање времена о отварању и затварању радња за поједина места, и у границама напред предвиђеним, врше недлежне управне првостепене власти у споразуму са заинтересованим радничким и послодавачким организацијама из дотичнога места, водећи при том рачуна, да се време отварања поклапа са радним временом прописаним за дотичну категорију предузећа, По одредбама 5 10. тадашње Уредбе о отварању и затварању радња, све управне првостепене власти биле су дужне предузети потребне мере за стварно спровођење ове Уредбе најдаље у року за 3 месеца од дана њеног ступања на снагу, На жалост, резултати о примени ових уредаба вису у опште постигнути, јер су све ове уредбе стављене ван снаге одлуком Министра Содиалне Политике под 16. јануаром 1925. год.

Повлачењем ових уредаба наступио је један велики хаос, који је мора се признати, шкодио понајвише привреду, поред тога што је изазвао и велико незадовољство и код самих радничких маса, које су на тај биле изложене још већим могућностима експлоатисања и несавесног поступања, Сем тога, и сама нечасна конкуренција између послодаваца занатских и трговачких предузећа почела је да се јавља у све већој мери а услед могућности да се уређења ових питања за поједина места искоришћују и у партиске сврхе.

Као главни разлог кога су послодавачке организације истидале за стављање ван снаге ових уредаба, нарочито уредбе о отварању и затварању радња био је на првом месту овај — да се уредба о отварању и затварању радњи доноси и за предузећа која раде без помоћног особља, што с обзиром на ове одредбе 51, ст, 2. Зак, о Заштити Радника Министарство Социјалне Потике није могло да регулише, будући да је за ова предузећа ненадлежно, Требало је по њиховом мишљењу да ово питање за ова прелузећа регулише Министарство Трговине и Индустрије, и то једновремено, кад Министарство Социалне Поли