Економист

Црквене влвсти . . на 24 Новчани заводи, осигуравајућа друштва _ и задруге . 1.855 Индустриска и CURE предузећа ПЕН = 0209 Новине . . ври а а О Удружења и клубови ORO O IZ RE GO S J.OJŽ, Празни S OVI iu 0 SO а пре ПНП Ен O 2

У иззештају се даље говори о покушају завођења упутничког промета са Сједињеним Државама и Канадом, па се онда говори о једном врло важном и интересантном питању, о штедном промету, И ако је каматна стопа ниска (4%/, годишње) и висина улога ограничена најпре на 25.000, а од 6 маја 1927 на 50.000 динара, Поштанска Штедионица је успела у прикупљању улога више, но што се очекивало,

Из досадашњег пословања може се међугим утврдити, да су уложне књижице Поштанске Штедионице постале врло популарпе у целој нашој држави. У 1927. години знатно је проширен круг улагача, нарочито у западним и јужним областима. У 1927. години појавили су се и многобројни »бањски улози«; посетиоци бања и летовалишта улагали су при поласку од своје куће крупшије суме новаца, које су полако подизали на месту свога бављења, не морајући собом да вуку готов новац и да се излажу ризику крађе и губитка,

По свима уложним књижица износио је салдо улога концем 1927, године 23,017,419'65 динара. Ова је сума несумњиво и сувише незнатна према суми од 622 милиона динара, која је у исто време била уложена на 15 хиљада чековних рачуна,

По величини улога књижице Поштанске Штедионице могу се разврстити овако;

ДО 100 динара 8.851 улога Од 100 5 1.000 5 10.689 ; = 1.000 - 5 000 2 3.962 Е И 5.000 e 25.000 А 9тава 25.000 ; 50.000 i 75 :| преко 55.000 ~ 19 5

Укупно 23.474 улога.

Просечна сума једног улога. износи 989,54 динара (према 78211 у 1926).

Надзорно веће Поштанске Штедионице дало је један тачан поглед на наше кредитне прилике уопште и на кредитну функцију своје установе, Жалимо што не можемо овде репродуковати цео тај одељак, али ипак доносимо ово што је најважније;

»Код нас је међутим уведена пракса, да се касене готовине Поштанске (Птедионице пласирају код новчаних завода, почевши од највећих па до најмањих, и у појединим случајевима стављају се према Поштанској Штедионици многи утицаји у дејсшво, да по неки новчани заводи дођу до кредита код ње, као до неког нарочитог државног благодејања. Овим начином дисперсира се новац Поштанске Штедионице на неколико стотина текућих рачуна, и то јој веома отежава пов-