Економист

На овај начин прегледали смо добру половину београдских банака. Горњи преглед обухвата једну четвртину, али по јачини улога представља само једну петину, јер има међу њима

доста нових и малих банака, које се још нису попу ларисале_

као депозитне банке.

Да би се видело какво је стање, у том погледу, ван Београда, износимо овде кретање улога код новчаних завода пз Србије, Ј. Србије п Војводине. _

На дан 3!. децембра стање улога било је:

= Више 1926 1927 или мање (у милионима динара)

Крагујевачка Окр. Банка Па 8,4 9,9 4: Књажевачка Задруга. . . . - . . - 61 8,5 + 2,4 Индустр. Тргов. Банка Врање 26 5,1 = Ужичка Трговачка Банка 5,5 6.1 —- 0,6 Прва Генерална Банка Ниш 2.6 6,5 + 2,9 Пожаревачка Кредитна Банка 41 40 == Шабачка Штедионица 3,0 38,6 = 0,6 == Нишка Занатлијска Банка . 4,4 6,7 —+- 2,3 Ваљевска Окружна = 3,6 4,2 = 0:2 Пожавевачка Трговачка Банка 17,0 17,0 Власотиначка 5 ; па Е 222 2,9 + 0,7 (Обреновачка Задруга... . . 214 17 — 0,3 Неготинска Штедионица . . . .. 5,6) 6,8 179 Таковска Банка... зе ЛЕ 1,8 += 07 Младеновачка Пољопривр. Банка 0.6 1,58 — 0,9 Зајечарска Залруга -. O 125 16,6 + +41 Пожаревачка Штедиовица. . . 8,8 4,2 — 0,4 Извозна и Прометна Банка Скопље 3,2 5.8 +==>21 Полринска Земљорал. Банка 1,0 20 +10 Српска Тргов Банка Н. Сад. 29,7 38,7 + 40 Неготинска Штедионица 9,0 6,8 + 1,3 Привредна Банка Пирот 2,3 9,9 == 10 Упска Економска Банка 0,5 0,8 — 0,3 Срп. Кредитна Банка и Па Б. Црква 81 8,5 - 0,4 Призренска Банка. у 6.2 6,7 + 0,5

У горњем прегледу изнели смо новчане заводе из разних крајева Србије и два српка завода из прека (8. Сад и Б. Црква). Тако би се могло најлакше ценити где је стагнација била јача.

- Ако би се судило по стању улога код Зајечарске Задруге, могло би са рећи да у Источној Србији криза није била тако јака, као рецимо у Западној Србији. у 7 Шапцу и Лозници где је прираштај улога много слабији,

(Опадање се улога ређе опажа него у Београду. Поред Зајечарске Задруге, чији је улог 16 пута већи од акционарског капитала, вреди истаћи Срп, Трговачку Банку из Н. Сада, чији се улог повећао са 4 милиона и износи 61/, пута више него што је акционарски капитал овог завода. Нишесе у горњем пругледу приказује као место, у коме се не осећа криза у улозима Ј. Србија је у опште непозерљива према заводима и нерадо улаже новац у банке, те се прираштај од преко 2