Економист

и ~

905

прво од стране Шведске, Пољске, Канаде, Холандије и Индије, које су претендовале такође да су у погледу индустриског развића међу земљама најзначајнијим; а друго од стране држава Латинске Америке, Шпаније, Канаде, Јужне Африке, Кине, Индије, Персије, Сијама и Јапана — које су подвлачиле, да од дванаест земаља предсгављених у Управном Савету — 10 их је из Европе, а од 24 члана 20 је Европљана, истакнуто је понова питање одређивања 8 земаља индустриски најзначајпијих, као и питање саме ревизије чл. 593,1)

И под утицајем ових захтева, Савет Друштва Народа на седници од 30, септембра 1922. одлучио ја, да се, до утврБивања нових критеријума о земљама индустриски најзначајнијим, сматрају ксо такве: Немачка, Белгија, Канада, Француска, Велика Британија, Индија, Италија, и Јапан (Сједињене Државе нису узимане у обзир), Према томе, за период од 1922. до 1925, год. ушле су поред ових земаља, још и: Шпанија, Чиле, Финска и Пољска. А за период од 1925. до 1928. ушле су: Шпанија, Аргентина, Норвешка и Пољска, разуме се путем избора на конференцији.

Кад посматрамо која је све од држава била представљена у Управном Савету, а за време од 1919. до 1928,, видимо, да су Шпанија и Пољска биле стално заступљене; Аргентина у времену од 1919, па до 1922,, па затим од 1925. до 1928. Од осталих земаља биле су заступљене за ово време још само Чиле и Финска, и то за време од 1922, до 1925, год. и Норвешка од 1925, до 1928. год.

Кад се има на уму. да данас чине Међународну Организацију Рада око 56 држава, онда је врло симптоматично, да је од 48 држава (кад се одбију државе које су де јиге заступљене у Управном Савету) једва успеле да буду претстављене за целокупно ово време још само 4 државе, и то Аргентина, Чиле, Финска, и Норвешка, да не рачунамо овде Пољску и Шпанију, које су и ако изборпим путем ипак успеле да буду представљене у Управном Савету непрекидпо,

И, прелазећи преко питања да дискутујемо о томе, да ли је баш оправдано у смислу модерног демократизма и интереса за спровођење идеја Међународне Организације Рада, при потпуној једнакости свих држава-чланова ове организације, да се зајемчава стално представништво у Управном Савету извесном броју држава, ми хоћемо нарочито да поставимо питање, на које у осталом имамо права, с обзиром да је и наша држава равноправни члан ове Организације треба ли најзад мислити и на нас остале чланове Међународне Организације Рада, и да ли није у интересу баш ове Организације, да и остале државе добију бар мало већи изглед на могућност да

1) Видети наш чланак: Ревисија 5 398. Версајског Уговора о Миру „Ме сао“, св. за април 1928, стр. 516 до 584,