Економист

7907

ако радници на крајњем западу раде 8 часова дневно и живе у удобним становима, ако радници на крајњем истоку раде и по 16 п 18 часова дневно и живе најпримитивнијим животом — 72 Циљ је Организацији у крајњој линији нивелирање Заштитног Радничког Законодавства у свима земљама, по принципима на којима она почива; па је дакле природно, да се њена акција треба да осеги јаче тамо, где радничка класа још и не постоји, тако рећи као класа, да је у стању да сама себи издејствује побољшање својих услова рада.

Па кад је тако, онда се мора признати, да за Међународну Организацију Рада имају, ако не исту важност, а оно бар приближну, и државе које нису индустриски најзначајније, али су то у погледу зем ђорадње, (Ово у толико више, ако се призна неизбежност еволуције у земљорадничким државама од земљорадње ка индустрији. Јер баш та непзбежна еволуција ка индустријализацији начина производње доказује, да је у земљорадничким државама немогуће претпоставити исти темпо развића као што би постојао у индустриским земљама, Па је дакле, умесно, по нашем мишљењу, да баш у интересу што бољег реализовања идеја и принципа Међународне Организације Рада, у Управни Савет Међународног Биро-а Рада добију јаче представништво из земље које су у земљорадничком погледу значајне,

Али и да признамо, да су за Међународну Организацију Рада нарочито значајне и важне земље индустриски најразвијепије, изгледа нам, да се ово демантује донекле и самим чињеницама, које за сада стварно постоје. Било би природно очекивати, да те земље индустриски најразвијеније, кад траже првенствено право представништва у Управном Савету Међународног Биро-а Рада, позивајући се на то, како их ова институција јаче интересује него остале земље, докажу то и у ствари, приликом спровођења принципа у Међународном уређењу заштитног радничког закоподавства,

Међутим, ту се тек види сва парадоксалност! — Земље индустриски најразвијеније, које претендују да су првенствено заинтересоване Међународном Организацијом Рада, те да с обзиром на то треба да имају и јалу контролу и већи утицај пад њеним деловањем, кад је у питање практично спровођење директива и принципа за које су баш оне и биле, оне су чу, мал те не, у другоме реду. Да је то врло симптоматично, и и да наводи на размишљање, ван сваке је сумње!

До овога у осталом нисмо дошли на основу неких сипозиција, већ имајући пред собом извештај Међународног Биро-а Рада за месец фебруар 1928, о прогресу ратификација конвенција. Од 26 до сада изгласаних Међународних конвенција о раду, Немачка је н, пр. ратификовала свега 7 конвенција, не рачунајући конвенцију о белом (жутом) фосфору у индустрији жи“