Економист

241

инокосни. Закон од 1807 замењен је новим од 7-5-1850, чије су главне измене: — Укинута је ленска веза и из ње произлазна бесплатна работа. Граничари су добили равноправност да се могу одавати занатима, трговини и другим слободним занимањима, — Сва лежећа добра становника Границе јесу, уз испуњавање свеколиких граничарских дужности, потпуна својина граничарских задруга (5 11). Баштина је по правилу

неотуђива. Само у особитим случајима сме она бити заложена.

за једну трећину своје процењене вредности као хипотека, Тек онда када никаква друга помоћ не може бити створена и када је издржање породице обезбеђено стицањем другог селишта или пријемом у другу граничарску кућу, сме бити и баштина отуђена способнима за посед. Вишак земље отуђив је по прописима закона (5 16). Године 1868, укинута је подела земље на баштину и вишак земље, а утврђен минимум неотуђиве задружне земље, који је износио негде пола селишта негде 8'/; јутара, а у крајевима српских регимената 6 јутара. Максимум поседа утврђен је у једној групи крајина на [50 а у другој на 120 јутара, Министар Рата, у интересу обраде земље и за потребе индустријских предузећа, могао је допустити стицање још већих просторија. Деоба задруге, поред услова нарочито да се не ослаби војна служба, допушта се ако би сваки оделни део, поред куће за становање, добио као баштину селиште најмање од 6 јутара (тј. !/, селишта, која је у неким пуковнијама износила ба у другим 8':/; јутара, — 8 39). У Приморју и онде где постоји слична оскудица у земљи, допуштају пуковске команде изузетке на предлог општинског одбора. Тодине 1871 предузето је развојачење Војничке Границе, из разлога: — 1) Што се она била одживела, јер је Турска не само сузбијена нето и ослобођењем Србије и Румуније већим делом била раздвојена од Границе, а тим пре што је модерно државно уређење увело ошшту војну службу, 2) Што је у граничарском живљу, због војничке стеге и присилног задржавања у задружном животу, при развитку индивидуализма и јачања новчане привреде, нарасло незадовољство, које су противници уређења Војничке Границе а особито заинтересовани и упливни њени непријатељи (магнати, великопоседници и 60гати варошани), којима је њено аргарно уређење сметало да купују земљу, умели искоришћавати појачавајући струју за укидањем Бојне Границе, 3) Што је Мађарска, после нагодбе