Економист

266

депеше у том истом тренутку сазнају сви заинтересовани

привредници — ствар чисто хипотетичка и у пракси немогућа и неизводљива). Довољно је да се неколико понуђача повуче са тржишта — да цена скочи, пили да се неколико нових пу-

нуђача појави, па да она падне. Или, обратна хипотеза, да се неколико купаца повуче, или да се неколико нових купаца појави. А то значи ово: да би економски извештаји представништава у иностранству били од непосредне практичне користи и од директне услуге привредницима, не би било довољно да Консулати одн. Посланства своје извештаје шаљу телеграфски или радио-брзојавима, него би они морали бити у напред овлашћени од стране заинтересованих привредника да шаљу чиновнике њиховим пословним пријатељима и да, при извесној цени за дотични артикал, одмах закључе посао, продају или куповину. Очевидно је да би Консулати одн. Посланства, при таквој пракси, добили карактер посредничких агенција за третирање и свршавање приватних трговачких послова. Шта би то значило, колики би то персонал захтевало и — што је најважније — каквим би то неугодним последицама одвело, мислимо да је излишно и говорити. Ако је и једна држава ушућена на то да живи од свога извоза и да има добро организовану консуларну службу, то је свакако Немачка. Па ипак, имајући у виду ову чињеницу, она се увек бојала и добро пазила да се њена представништва у иностранству не »претворе у бакалнице (кремерај«. Према томе, као што се види очекивање, да ће Консулати моћи слати економске извештаје од непосредне практичне корисности у трговачком смислу речи, није основано и оно ће, по сили околности, остати увек илузорно и поред свих могућих реорганизација консуларне службе, Све стране државе, код којих се ово питање било појави то, имају, у том погледу, једно већ утврђено искуство. Уосталом, слична очекивања произлазе већином из недовољне обавештености појединих привредника о карактеру и правој улози Консулата као званичних предсгавништава, о њиховој примордијалној функцији као државних надлештава и о многобројним наменама њихове службене делатности, МеБугим, мора се увек имати на уму да није једина сврха консуларне активности да прати економски живот земље у којој Консулат врши службу, да проучава њен увозни и извозни капацитет, њену произвођачку способност и разне степене и облике у којима се та способност манифестује. Несумњиво је да у надлежност Консулата спада и извесна економска функција, али би било ·неупутно и неувиђавно из тога закључити да Консулати треба да постану нека врста сензала, т. ј- посредничких органа за закључивање приватних послова. Ако би једно такво схватање успело случајно да продре, оно би се — можда после врло кратког времена — веома неповољно одазвало на добро функционисање консуларне службе и донело