Економист

270

Наиме, у разним државама, приликом свих покушаја реорганизације дипломатско-консуларне службе, вршених у намери да се она учини за привреднике што кориснијом и што практичнијом у трговачком смислу речи, дошло се увек до ове констације; што се консуларна служба више мења, то све више остаје — иста. И ако звучи као парадокс, ова констатација изражава у ствади, праву истину. Објашњење се може свести у ове три чињенице:

1) Опште је познато да је у привредним пословима лични интерес од увек био најбољи подстрек за рад. Међутим, Консулати су административне установе, т, ј. државна надлештва чија ревност по природи саме установе, може бити — како је већ то примећено — само чиновничка. Другим речима, Консулатима ће увек недостајати, јер мора им недостајати ради виших интереса државне службе, тај елемент личне заинтезесованости, дакле онај елеменат прегнућа, онај извор усталаштва, који је у сваком трговачком послу главни покретач људске активности,

2) Будући пре свега државла надлештва, Консулати имају — ипсо факто — све незгоде административне процедуре. Уз то, и поред све привредне и политичко-економске спреме, коју дипломатско-консуларни чиновници могу и треба да имају, од њих се не може очекивати »>да се удубљују у појединости пијачних коњунктура«.

3) Ни најбоље организована консуларна служба, ни најбољи економски извештаји Консулата, не могу заменити и надокнадити — кад је реч о практичним извештајима у трговачком смислу речи — вредност, коју за једног савременог привредника имају телеграф, телефон, радио,

Пошто се увидело да консулати — због свога својства државних надлештава — и поред најбоље воље Министарства Иностраних Дела, и поред најбоље воље консуларног чиновништва, не могу, по сили свих ових околности, дати резултате у погледу трговачке практичности, тражена је још нека солуција, управо допуна консуларпе службе, Веровало се да ће се та допуна наћи у установи привилегованих Грговачких Агенција Краљевине Срба, Хрвата п Словенаца. Замисао је била у томе да ће економски извештаји Консулата односно Посланства бити више мање од индиректне користи, а рад и извештаји привилегованих Трговачких Агенција од директне пракшичне користи за привреднике, Међутим, према извесним тврђењима, изгледа, да заинтересовани нису задовољни ни радом тих Агенција, Узроци овога незадовољства могу бити разни, али један од главних разлога — можда претежни — лежи свакако у томе, што се пропустило да се те Агенције организују на оном принципу, на коме их је пре рата била организовала Краљевина Србија, чије су Агенције биле дале несумњиве резултате, По нашем нахођењу, Привилеговане Трговачке Аген-