Економист

288

су и замаљској одбрани у рату потребни. Али та предузећа су корисна држави и у мирном у ратно доба само онда, ако она сировину за израду својих продуката налазе у својој земљи, У противном, она су само од велике штете по државу у миру,-а не дају никакву корист у рату,

Има таквих индустрија код нас, које су п у бившој Аустро-Угарској постојале и које су у то доба имале пуног смисла. Међутим, данас, у нашој држави оне су излишне и на велику штету државе постоје, |

Ја ћу овде узети за пример две домаће индустрије, које треба да врше прерађивање сирове нафте. Прва је у Б. Броду »Даница« а друга у Сиску »Англо Југ Серб.«

Наш закон о радњама чл. 140 гласт »При набавкама за државу, округе, срезове и ошштине узимаће се у оцену понуде занатлијсках задруга, па затим домапих занатлија, индустријалаца и трговаца и ове ће се понуде, ако садрже домаће производе, прп иначе једнаким условима лиферовања, првенствено усвојити ако су цене веле највише 5—10", од најниже понуде. понуђача страних производа по урачунатој царини п транспорту“ ит, д.

Закон пак о држав, рачуноводству чл, 85а. каже:

»Сви материјали, предмети, артикли и остале потребе у природном, прерађеном или готовом виду за државне потребе у ошште, набавиће се по одредбама овог закона редовно у земљи од домаћих произвођача, прерађивача пли подузетника и то црвенствено од оних, који су држављани Краљевине Срба, Хрвата и Словепаца ит, да

На основи ова два члана поменутих закона, држава је набављала и набавља њихове артикле, плаћајући на лицитацијама много скупље, но што би те исте артикле, можда п бољег квалитета, имала од иностране индустрије

(Ова два закона, под претпоставком да поменуте две индустрије збиља врше прерађивање спровине из пностранства увезене, толико много штите поменуте индустрије, да је држава сама себе осудила, да у свој буџет расхода уноси много веће суме новаца, но што би јој требало, да исте количине тих артикала набавља са стране,

Да образложимо ово тврђење;

Из многобројних лицитација петролејских продуката, које су обављане за државне потребе од !. јануара до !. маја о. г. може се закључиги, да се у нашој држави потроши годишње око. 10.000 вагона ових продуката. Од овога броја вагона може се рећи, да држава потроши око 8.000 вагона а остало приватни,

Према приближним подацима утроши се; око 3.500 вагона бензина, 2.000 петролеја, 2.000 плинског уља, 500 уља за ложење и око 2.000 уља за мазиво.

На 1 кг, бензина плаћа се при увозу у нашу државу 1,75 дин, царине; на 1 кг, петролеја 0,80 дин, на ! кг, плин-