Економист

290

Земуну за набавку уља за ложење, На овој лицитацији понудила је наша домаћа индустрија 1 кг, по 2,19 дин, и ако је ослобођена царине и заштићена са 5—10'. Међутим иста Букурешка фирма, која плаћа на сваки кг, 0,56 дин, царине и нема заштиту оних 5—10'%• понудила је ! кг, по 1,54 дин. т, ј. стварно према нашој индустрији по 0,98 дин. по 1! кг.

Из овога примера лепо се види, да наша индустрија није задовољна са претераном заштитом од 50—60%, већ се појављује код те исте своје заштитнице са 70 — 80%- скупље од стране индустрије,

(Овде нам се збиља намеће питање; у чему се састоји потреба за оволиком заштитом једног предузећа, у коме је страни капитал, због којег и држава и приватни можда најскупље у свету плаћају бензин п остале продукте петролеја, који се у огромној количини све више и више траже, док међутим праве домаће индустрије, као фабрика пећи у Београду и штедњака у Винковцима, плаћају царину на увезени дим ит. д, Што је некада велика царевина Аустро-Угарска дала концесије овим сада нашим двема индустријама на Сави, без сваке је сумње било тада и потребно и оправдано. Јер, најпре, у то време Румунија је дозвољавала слободан извоз спровине за Аустре-Угарску, а друго оне су имале резерву у Пољској, Њихово пласирање и било је срачунато на (Сави, ради јевтинијег довоза сировине воденим путем до самих фабрика из Румуније,

Како ова два наша домаћа цредузећа данас врше по закону прерађивање од сировине, и одакле ту сировину доносе, питања су заиста интересантна. Но без сваке је сумње, да би била неспособна за конкуренцију, кад би сировину довлачила чак из Персије или Америке, пошто је као што рекосмо Румунија извоз спрове нафте забранила.

Оваквих невероватно награђених индустрија без сваке сумње има још, — нарочито оних, које су постојале у бившој Аустро-Угарској. Треба их само потражити и видети какву сировину увлаче са стране,

Према свему напред изнесеном моје је мишљење, да је Централни Одбор Индустријских Корпорација, требао да детаљније продискутује са фактима у руци сва питања, која су се тицала заштите домаће индустрије те да постојеће индустрије класифицира у смислу заштите с обзиром на државне расходе и појевтињавање једног потребног артикла не само за државу већ и за приватне. И пошто то није учинио Централни Одбор, онда ће бити дужност оних, који буду радили нов Закон о Државном Рачуноводству ио Радњама, да много детаљније изразе чл, З5а и 140 ова два закона, како би се при давању концесија појединим страним и нашим предузе“ ћима, огарантовала и ефективна корист од тог предузећа и држави и сваком појединцу, Њихова ће света дужност бити,