Економист

298

једне земље, и ако само у извесним границама, јер их ваља тумачити опрезно и са много разумевања; оне дају општи појам о изворима природних производа и стварних резултата нормалне делатности једног парода. Како је међутим статистика 0 дохотку и благостању једног народа несигурна и њени резултати само приближни, то се званични статистачари до сад нису бавили њоме; на другој су страни ове гране статистике једине које допуштају закључке на привредну делатаост једне државе, те је из тог разлога пожељно да владе појединих држава целу своју пажњу обрате њима.

Што се тиче статистике позива и професија оне дају тачан појам о томе, како се становништво дели по разним делатностима; она показује осим развитка разних грана човечије делатности и тражњу радне снаге у сваком позиву односно професији. И ако све државе цене ову статистику и убирају је код пописа становништва, оне у многим државама још нису довољно развијене, а нарочито не могу образовати предмет упоређивања једне државе са другом. Њихов главни проблем састоји се у разврставању које додирује уједно и питање номенклатуре лица према гранама индустрије односно према занимању и питање оквира за ту номенклатуру. Питање статисгика позива или професија био је предмет дискуције састанка Међународног института за статистику у Риљлу 1925. год. и Међународних конференција статистичара рада у Женеви 1924, 1925. и 1926. год. Неће бити без интереса ако овде скренемо пажњу на статистички попис скандинавских држава 1910. односно 1920. године, где се убирала статистика позива скупа са статистиком дохотка, што је омогућило много тачнију процену значаја разних позива и професија са привредног становишта. (Све ово је нарочито важно кад се узмеу обзир, да ће се у већини држава вршити попис становништва 1930. и 1931. год. Ваља међутим још једном истаћи, да статистике о нациошалном дохотку и благостању, као и о позивима а професијама не додирују у суштини питања, која чипе предмет привредних статистика; зато саопштења о по зивима и о професијама, ма колико она била значајна, па и ако су комбинована са пописом појединих предузећа (Вентеђ5zahlung) kao mro је то на пр. случај у Немачкој нису довољна. (Свакако је потребно, да се може располагати статистикама о разним индустријама и њиховој производњи.

Општи попис предузећа (АП ветете Ве тебзга ипо) који свако предузеће узима као јединицу, познаје за сад једину статистичку категорију, која нам даје општи појам о индустријама основаним на организаторским јединицама сваке индустријске гране, али изучавајући разне чиниоце производње у предузећу моћи ћемо, помоћу тих пописа, да упознамо разне категорије индустрије и индустријске организације, Још боље ћемо упознати поједине фазе упутарње трговине, То је уједно и њихов највећи значај.