Економист

311

производње. Све веће државне потребе, које се лобрим делом појављују као последица нашег географског положаја, гли и обавезе регулисања разних финансијских обавеза према иностранству, изискују све веће суме за њихово покриће, тако ла се права равнотежа у државном буџету може постићи и

јавни терети постати подношљиви, само онда, ако се повећани државни издатци буду заснивали и на повећаној привредној производњи.“

Управа Берзе дала је своје мишљење и о пољопривредном кредиту и изјаснила се против одужења сељачких дугова на начин којим би се пореметили правни поредак и садашњи кредитни односи.

(Са задовољством констатујемо да је у погледу новчаних завода мишљење Београдске Берзе слично са нашим, Управа вели у извештају ово;

„За разлику од ранијих, у прошлој години нова оснивања акциорарских друштава или повећање њихових капитала представљају праву реткост. На дневном реду су биле, на против, редукције акционарских главница и отписи, више или мање замрзлих или угрожених потраживања. Један поглед на билансе завода у којима је сконцентрисан гро улога на штедњу, показује да је пораст улога, осетно мањи него у 1926. години. Велике суме кредита отишле су на подмирење чисто потрошачких потреба на селу, као последица слабе жетве. Број стечајева се знатно увећао, илуструјући поремећеност у привредном животу.“

На крају се вели ово:

„Напред изложена ситуација огледа се јасно и у кретању послова на нашој берзи. Опадање послова у девизама последица је смањеног обрта у спољ- ' ној трговини. Али су они ипак процентуално мање назадовали него што је то био случај код спољне трговине. Према 1926. години промет у девизама подбацио је за округло 300 милиона динара, или за свега 13 |, према 2200, од збира цифре увоза и извоза. Мањи проценат смањења објашњава се донекле фактом да су девизе, добијене од иностраних зајмова, продаване у главном преко домаћих берза.

Захваљујући раније прикупљеним резервама девиза у Народној Банци, које су новим зајмовима биле у знатној мери увећане, динар је могао да очува у пуној мери своју стабилност у домаћем и међународном промету. Еегова вредност према Швајцарском Франку износила је просечно 9.13 Шв. Франака за 100 динара са најмањом нотицом у Цириху од 9.12, и на,вишом од 9,14, Живљих флуктуација у курсевима страних девиза у опште није било, изузимајући девизу Рим, Париз и Букурешт, и то само у првом полгођу. У другој половини године све су девизе више или мање потпуно стабилизоване. Требало је да прође десет година од свршетка Европског Рата да се успостави ред у валутним односима европских држава.

Због оваквих привредних прилика и послови на берзи нису > : 2 били тако живи као ранијих година. Нарочито су опали послови

са девизама. Ова појава констатује се и код других берза у нашој земљи,

Тако је у Загребу промет опао од 3.838 милиона на 3.219 милиона, дакле са 600 милиона, докле је код нас те године за скоро 200 милиона смањен,

Како су се поједини послови кретали, види се из следећег прегледа;