Економист

313

управи нити се могао једноставно декретирати потпун »повратак у пређашње стање«,

(Одредбе Каштауз Асе 1921 године су у главним својим начелима резултат тежња и тенденца, које су се испољавале већ у прератној пракси а чија је потреба и оправданост доказана искуством централизоване државне управе у току рата.

Пре свега су многобројне приватне железнице спајањем сведене у четири велика система: 1) Лондон— Шкотска има мрежу од 7.213 миља дужине и састоји се од пруга, које су сачињавале својину 8 друштава; 2) Лондон—Северо-источне железнице имају 672! миљу дужине у којима су сједињене 7 пруга, 3' Велике Западне железнице су постојале као такве и пре рата и само су преузеле неколико локалних пруга са којима заједно имају 3.817 миља пруге и најзад 4) линија јужних железница састоји се од 4 већих пруга са 2.235 миља дужине. Укупно дакле 19.986 миља,

Спојене су линије постојећих друштава те стога поједини системи нису териториално одвојени и у многим варошима Шкотске налазимо станице п једног и другог од два северна система. Акције су остале у рукама ранијих власника те стога фузионисањем ове врсте нису створени никакви »железнички краљеви« као што је то случај у Америци.

Други принцип новога Закона састојао се у ограничењу слободе у одређивању тарифа те је у томе погледу само завршена једна еволуција, која је одпочела 1888 године доношењем Кашуау апа Сапа! Сопизајоп Ас«. Од 1907 године датира трећи принцип којим је установљен нарочити одбор за споразумевање (сопсШаноп) са особљем. Према томе може се сматрати као потпуно нови само четврти и последњи принцип, којима је Држава гарантовала друштвима, да ће њихове дивиденде остати на истом ниво-у као у 1913 години. Овом концесијом- купљен је пристанак друштава на целокупну реформу.

Интересантна је организација тарифнога одбора {Rates Тибитај), који се састоји од три стална члана — једног правника, једног привредника и једног железничког стручњака. Сем тога Министар Саобраћаја позива за свако питање два приседника и то; једног са листе која садржи 22 представника привреде именована од стране Министарства Трговине, 12 представника особља и путника који се возе железницом а које именује Министарство Рада и најзад по један представник пољопривреде и вртарства, које именује Министарство Пољопривреде, Другу листу пак сачињавају 12 представника железничких друштава, које Министар Саобраћаја ставља на предлог друштава,

Најважнији је 5 58 Закона, којим је акционарима загарантована добит коју су они имали у 1923 години, Ако се узме у обзир, да су принадлежности особља готово удвостручене, а и с обзиром на смањену вредност новца, стварни дохотци