Економист

355

нашег квалитета. Може се претпоставити да ће тражња постати јача услед тога што је наш опијум нарочито подесан за индустријску прераду, тако да у томе стоји испред опијума свих осталих земаља на ближњем и даљем Истоку. Међутим та околност није и пе мора бити меродавна за све случајеве. Јер, целу зграду брижљиво подизаног режима. контроле промета може да сруши каква обимнија промена у земљама производње: престанак културе мака, рђаве бербе, болести биљке и др. Према томе сем једне позитивне користи: да ће наш извоз _ бити ослобођен диктатуре странаца извозника сви остали услови за потпун и трајан успех у будућности су обавијени у таму неизвесности. Зато и држава и приватни морају са највећом опрезношћу улазити у питање будућности производње опијума у Јужној Србији.

+ рт Нј

ЧЛАНЦИ

Međunarodne Mastitucije za Promicanje Gospodarstva i M.A.B. u Pragu

Dilerenciranjem problema poljoprivrede i rastućom potrebom povezivanja jednakih imleresa u nacionamim grupacijama nastaje prirodno polreba za stvaranjem imstitucija, koje bi z. jedan stepen dalje povezivale nacionalne, rajonske grupacije u Internacionale, složenije i opsežnije organizacije. Ovakove težnje u mašemu vijeku mnogo laglje ostvaruju mo što je to ikada prije bilo moguće. Tako dolazi, da nalazimo razmjerno velik broj »internacionalnih« mstitucija poljoprivrednog značaja, koje si stavljaju razne zadaće u cilju proučavanja specijalnih pitanja {agrogeoloških, centomoloških, ichtyoloških itd, itd.) ili sa praktičnim clijevima (ха slandartizaciju mljekarskih proizvoda, za uredjenje proizvodnje slaЧотпе гере 1 trske za kontrolu vinske produkcije itd, itd.) ili ako po vezuju zadrugarske ustanove, Ovim se vrlo brojnim те ас ата ovdje ne mislimo baviti, već ćemo Še ograničili na one, koje se priznaju kao zvanične zaslupnice poljoprivrede u ројефтит зтјегоуша njezmim, 1 iih je institucija već toliko, da izvaa njihovog krusa

8