Економист

376 Проблем штедње | 1

Ми смо народ који је тек почео да економски слободно дише, (Ослобођени и уједињени имамо да решимо једино питање које нам остаје: земљу економски тако подићи да може народу, који је скроз сиромашан. прискрбити могућност за угоднији живот. Тај проблем је проблем будућности, проблем опстанка земље. Не треба ни спомињати да домовина, желили се одржати на површини у новом мору у које је упао цео свет после последњег рата, наш народ мора да схвати као своју најсветију дужност; економско подизање земље. Европом још не влада апсолутан мир, то је истина, али део Европе постаје економски толико експанзиван да ће врло брзо и лако моћи да прогута све оне који на то не буду приправни,

Ми смо са сировинама толико богати да би, уз производњу свега онога што у земљи имамо, могли бити по богатству ако не прва или друга, а оно сигурно трећа држава у Европи, Наш је народ радан, вредан, и смемо са поуздањем устврдити, он је у свом раду потпуно свестан. (Остаје капитал. То нам мањка. За то ми до сада нисмо били, Наш је сељак умео да заради, али је умео да »списка« до последње паре у што краћем времену. И онај који је најбоље зарађивао није имао и ни данас нема. Ми у својој психи немамо смисла за штедњу. Чак смо и тако конзервативни у томе да не волимо оне људе који савесније троше, који чувају пару, који штеде, Онај који зађе у наше село, наћи ће скоро у свакој задрузи свега што једној кући треба осим новца, кога неће наћи нити у једној. Но ипак, наћи ће мало сељака без дуга. И данас се чује на сваком кораку: како ће се раздужити сељак2 Једни су да се дугови не враћају, други да их плати држава, трећи да плаћа цео народ, четврти да плаћа онај ко је дужан. Сви ти предлагачи мисле: дугће се исплатити, и пштање ће тим бити решено. Међутим, то решење не само да можда неће донети никакве економске користи земљи, него може да повуче за собом тешке економске терете. Питање није просто. Оно захтева много више него је један или десет закона, једна или десет година, Не сме се заборавиги да пре свега треба нашег сељака научити на штедњу. Онај који ради треба да пи штеди. Ради и штеди — две су речи, две изреке, Ова принципа, где један без другог нема свој газоп Феге. И ако наш сељак од дана кад буде ослобођеп од свих дугова не буде способан да штеди, да од свог рада живи онако какав је успех његова рада, зар се нећемо поновно наћи пред питањем раздужењај Хоћемо! И то врло брзо п може бити пред проблемом још тежим него је овај данас, још опаснијим и по народ и по државу,