Економист

382

Стање улога године 1925. и 1926.

Милиони динара 1925; 1926. пораст

Банке 5.530,9 6.9978 1,466,9 Задруге 1649 от | 206 Држ. Хипот, Банка 253,2 341,7 88,5 Пошт. Штед. 348, 2 376,1 28,5

Свега: 6.2934 7.9079 16145

До данас није се питање улога скоро нити појављивало у јевности. Та судбина задесила је многе економске проблеме у земљи, те се не треба чудити да се и на ово заборавило. Потраје ли овако стање дуже времена јасно је да ће проблем штедње бити одложен на још један дуг период. Увлачењем страног капитала у земљу спречиће се да се ствара домаћи, народни капитал. А земља не може бити без новца. Радити се мора, Нека само недељу дана застане сеча дрва у шуми или рад у руднику, и наћићете више од половину радништва које неће имати средстава да подмири своје нити најнужније потребе после прве недеље нерада. Зато је страни капитал неминован, А какав је опћи његов утицај на народну привреду то ће лако оценити сваки позчаваоц тога питања. Међутим, истиснути страни свет који вуче сву добит од нашег радништва, сслободити државну благајну једног великог терета као што су ануптети за иностране дугове и тиме ублажити општи народни терет према држави, моћи ће се једино онда кад се у народу буде створио капитал који је потребан да земља економски узнапредује. Да ли ће се Југославија икада тога дочекатиг Ми се надамо јер смо уверени да ће проблем штедње у своје време бити једно од најакутнијих економских питања домовине,

Париз, јуна 1928. јпо. Реља Аранитовић.

Осигурање од проневера

од нас је уобичајено, да се од благајника приватног предузећа поред препоруке тражи кауција или гарантно писмо неке банке или власника непокретног имања, а понекад се тражи само препорука уз претпоставку да сама добра плата обезбеђује поштен и ваљан рад намештеника, Међутим, шта вреди за случај проневере кауција, од 30.000 – 50.000. динара, кад благајник рукује свакодневно са свотама од пеколико стотина хиљада, чак и од неколико десетипа милиона динара