Економист

387.

нанете намерно, тако исто кад је штета проузрокована при раду без потребне опрезности, а понекад, али то је ретко, при случајно нанетој штети. |

Артељни капитал има обично четири вида: главница, капитали гарантни, обргни и резервни. Два последња вида капитала сачињавају сопственост артељи па се не враћају члановима, улагачима, приликом њиховог. иступа из артељи. Главнида и гарантни капитал се враћају на горе наведени начин. · Код већих удружења постоје још мировински фондови, који се не враћају.

Улози чланова у артељном капиталу обично су сви једнаки али ипак постоје изузетци, кад се код једног истог члана налази више деоница и сразмерно броју деоница овај члан вуче више користи из удружења. Кад је из почетка немогуће образовати одмах сопствени капигал, онда артељ може да се послужи кредитом јавних установа или прива них лица, у последњем случају, наравно, под тежим условима.

Деоба чистог добитка се зове »дуваном« и врши се на један од ових начина: 1) чланови удружења примају за свој рад редовну плату, а ресто артељног добитка се расподељује сразмерно улозима чланова у капитал; 2) цео добитак се дели на два унапред одређена независна дела, од којих један део припада уложеном капиталу, а други део као награда за лични рад, и 3) када удружење ради на позајмљени капитал, онда добитак сачињава једну целину, један део према уговору се додељује зајмодавцу, а други део — члановима артељи. Најобичнији начин деобе добитка јесте први начин.

За цело време службе члана удружења код неког предузећа послодавац му плату не исплаћује директно, него је шаље управи артељи, или предузеће отвара у књиговодству рачун на име артељи и уписује у њега одговарајуће суме, сагласно уговору са артељом, и само по палогу артељи исплаћује намештенику суму новаца, одређену удружењем.

Ово су у главном одлике руске артељи, која је уживала до бољшевичке владавине огромно поверење не само због великих сопствених капитала, него и услед дисциплиновасти и задругарског духа, који су владали код чланова удружења. Поред материалне користи за друштво и појединце артељи су имали и васпитно значење. Поједине моћне артељи, као што су биле артељи барона Штиглица, Козухина (звале се по