Економист
389
Тако се из те статистике не може да види целокупни наш увоз и извоз преко наших лука, јер нису објављене статистике свих постојећих царинарница на мору. |
Није објављена статистика за важно пристаниште Бакар, за Комижу (највећи центар рибарства и фабрика сардина тих важних увозника зејтина, белог лима, а извозника слане конзервиране рибе), за Карлобаг, Сењ који игра важну улогу у трговини хрватског приморја и Лике, Силбу и Улцињ, а за Паг на зна се тачно да ли је то Новаља. Па чаки Земуник, премда на сувом, важан је због специјалног положаја према Задру. Добро је што је регистрована и Ријека, као засебна царинарница, да се види која то наша роба мора на Ријеку или из Ријеке јер не може, из извесних (не увек техничких и трговачких разлога) да се служи Сушаком.
Други недостатак уочљив је из напомене коју Ген. Дирекција Царина чини на дну стране 468 т, ј- при крају тог одељка VL — a то је да се из њега не сазнаје за сву робу која је увезена преко наших лука него само за ону која је ушстини тамо иарињена. (Ово је један крупан недостатак јер незнајући тачну количину и вредност увоза преко наших лука може се свако знатно преварити у процени једне или друге луке. Мислимо да је тиме најјаче доведена у питање тачна процена транзитних лука као што су Дубровник, Сушак и Метковић, кроз које прелази врло много робе за унутрашњост која се делимично пцарини код царинарница у унутрашњости, Код Сушака вероватно има чак и робе у транзиту за иностранство која на тај начин избегава овој статистици, (Овај недостатак морала би Генерална Дирекција Царина свакојако већ код идуће публикације да исправи а том приликом требала би овај одељак комплетирати поменутим објављивањем статистике и за оно осталих 5—6 царинарница на мору које су овом приликом изостављене, На тај би начин та Дирекција много учинила за једно правилно студирање проблема наших лука и свега шта је с тиме у вези. За сада међутим морамо се задовољити овим што имамо. Глобалне цифре појединих царинарница на мору изведене су у овој табели:
7
Таблица !.
Количина и вредност оцарињене робе, подељено на извоз и увоз. (Види табелу на стр, 390).
Из ове таблице види се, да је укупна количина робе извезене у иностранство преко наших лука у 1927, г. била 1,385.649 тона (од 1000 кг, свака и 845.565 комада односно свега 1,469.178 (кориговано на 1,470.290) тона. Увоза је у тој тодини било свега 269,881 (кориговано на 269.904) тона тако, да је извоз према увозу за тих 16 царинарница у 1927. год. стајао као 100:18,4 т, ј. био је увоз прекопет и скоро шест