Економист

р | 431

прелаза од државног газдинства ка самоуправном, пошто пред «самоуправом стоје многобројни залатциа у исто време оне немају пара за остварење истих.

За становништво, за платиоца порезе, тај прелаз државних функција од државе на области, везан је само са нсвим оптерећивањем, а то већ није у складу са привредном кризом која се сада преживљује.

Истина држава није предала области све путове, те према томе може да их поправља и да гради нове али и за то су потребни ванредни кредит, потребни су зајмови; што нас опет води државним дуговима који иду у десетине милиарди.

Југословенске области тек што су се појавиле, тек што су се родиле и још се уче ходати. Пример Финске је погодан. Када сте долазилиу Финској у село, прво што вам је падало у очи били су дивни друмови; Ко је управљао тамо тим послом и ко је оправљао те путезег Искључиво кулук. Тај кулук се вршио сваке године, па чак и по неколико пута годишње. Мислим да у овом времену новчане кризе сељачког становништва Југиславије, такав кулук за поправљање локалних путева једини је начин да се исти поправе и доведу у ред.

Мени се чини да је много боље да се тај систем завођења кулука за локалне путеве пренесе на обласне скупштине, Такав поредак је несравњиво једноставнији и бржи, него законодавни пут преко Народне Скупштине, пут веома спор, незграпан | и тежак, А при томе свака област може да има своје особине у путевима које ближе и лакше могу да схвате оргапе обласне самоуправе,

4. демљорадња и сесска новчана криза, Земљорадничка криза се појачала за последње две године. 1926 год. већ се по мало осетила тешкоћа у извозу пољоприв, производа у иностранство, и ма да је цена пољопр. производа за ту годину знатно пала, одлична жетва покрила је тај недовољан извоз у трговачком билансу, који је ипак био активан за 189 мил, дин. Али у 1927 год. слика се одмах променила: трговински биланс био је пасиван скоро за милиирду, пошто се извоз из Краљевине смањио за једну и по милиирду, а у исто време увоз за пола милиарде динара. Разуме се да је то смањивање извоза ишло у главноме на рачун пшенице и кукуруза, који су те године веома рђава родили. Сељак је страдао јер није имао ни зрна за продају, значи да је новац престао због того да лолази у село. Међутим код њега је остала потреба да купује робу. Ту се крије узрок меничног сеоског дуга од 3 милиарде дин, Али последице земљорадничке кризе чису се на томе зауставиле, пошто није само наш трговачки билапе показао дефицит од ! милиарде дин. него и платни биланс дефицит од 2 милиарде дин, Та цифра од две милиарде дин, пасивног платног биланса страшна је за цело наше државно -таздинство: одакле да се узму те 2 милиарде да би се исплатиле