Економист

414

од Босанског Брода ___од Костолца ar: одстојања BO3apHHa одстојања возаринг= до Беочина | 467 Gadi 182 3,85 „ Београда . 366 5,74 81 2,68 _ Новог Сада 451 - 6,29 166 3,72 _ В. Бечкерека 452 6,43 167 3,94 „ Qceka 593 LO 308 5,12 „ Панчева 382 5,87 65 2,50

Овоме треба додати, да се Костолачки угљени рудник налази на обали Дунава, док је Босански угаљ удаљен од Саве за више од 150 — 200 километара,

Али ако горенаведени подаци и могу објаснити пропаст промета угља на Сави, ипак они не морају довести до закључка да је овакво стање неизменљиво. Треба узети у обзир да је Костолачки камени угаљ лигнит, који је по каквоћи много гори од мрког и смеђег босанског угља; његова анализа показује само 3400 — 3800 калорија,“) док Босански угаљ показује од 4500 до 5000 п 6000 и више калорија. Дакле, босански се угаљ може такмичити са Костолачким и при већој вазарини; треба само да тарифа буде одговарајућа. Железнице већ имају изузетну тарифу за превоз каменог угља од места производње, која је двапут јефтинија од номарлне.

Могућно је претпоставити, да би сличне тарифе и друге мере од стране пловидбе могле привући поново на Саву промет.угља и његовој каквоћи не би било претерано претпоставити, да би било могућно опет доћи до пређашњег промета од 50.000 т. за прво време, а ако би за тим повећање промета ишло са истом јачином као на Дунаву, кроз десет година, могао би се ишчекивати промет од око 150.000 тона. При оваквој претпоставци, промет би угља на Сави по километру био око 200 т. док је на Дунаву он већ био у годинама 1924 до 1927 од 240—270 т. :

(Остале врсте робе имају на Сави споредан значај

Преношења бензина, уља за осветлеље, нафте и других њених производа су била незнатна у 1923 г. — свега 5160 т. У следећим годинама она су постала већа и доста непроменљива, *)} Jaša Grgašević Industrija Srbije i Crne Gore crp. 170 *%) Joso Lakatoš i dr. Aco Despić: Indus'rija Bosne i Hercegovine crp. 48 и след. i