Економист

Наше задруге, које су у првом реду обухватиле земљораднике, млађе су око пола века од оних на западу. Задругарски покрет, који у крајевима преко Саве и Дунава прве знаке показује почетком осамдесетих година, у Србији почиње да се развија од 1894 године, У прво време на тај су покрет званични крогови гледали искоса, Решењем политичке борбе у корист радикалне странке (демократизма) овај покрет добија слободу развијања. Држава му својим законодавством омогућава сигуран и правилан развитак алига не узима под своје. Политички моменат у њему не игра велику и пресудну улогу. Али после светског рата, задругарство као готова организација, почиње да привлачи пажњу страсних политичара. Пре свега оснивање нове, земљорадничке партије, покушава да пође од задруга тежећи да задругаре начини својим члановима, У томе се претрпљује неуспех али се моралу задругарства наноси тежак удар; остале партије наваљују на задруге. И сами неполитички задругари, осећајући тежак положај нарочито после 1924 године, почињу да траже непосредну помоћ од државе, То олакшава посао партиским људима и лично-партиска борба о задругарство почиње и доводи до немилих слика у Јагодини, Новом Саду и београдском суду. И сами чланови владе улазе у пуну, отворену међусобну борбу око управе савеза и тиме уништавају морал задругарства уносећи у њега лични и политички моменат,

У тренутку, када привредне прилике траже објективан рад у свим правцима и само наше задругарство престаје да се оријентише према привредним циљевима, скреће на домен партиске политике, губи своју независност и долази под туторство државе и утицајних политичких људи. Једна еминентна социјално привредна установа губи своју објективну одлику. Ничега светог сем партиских циљева. И то све у тренутку када би државници и политичари требали да показују пуну беспристрасну пажњу и поштовање према непартиским. установама које граде основе здравог социјалног и привредног развитка. Привредна политика не добија здравље грабљењем око места у управи привредних институција, већ: разрађени и солидан правни поредак, добра јавна администрација и солидне државне финансије с једне, а привредно-политичка делатност упућена на подизању морала на основи индивидуалне одговорности и на подизању солидног општег и стручног обра-