Економист

498

бора, који ји стално кандидата за гувернера давао из своје средине. Напротив, тенденција је била, да у кандидацију могу и треба да дођу и људи ван управе. За овако важно место треба омогућити што шири конкурс и дати прилике да се узму привредници, познати банкарски стручњаци и ван ограниченог круга Управног Одбора, у толико пре, што се зна, да се за члана Управе не бирају свагда они који нешто значе у јавном и привредном животу нашег народл. Најновијим изменама Статута показала је Банка тесногрудост у том погледу, да ми сумњамо да ће их одобрити Народна Скупштина кад јој Закон о Народној Банци буде поднесен на решавање.

Тако, у главном, изгледа положај гувернера са гледишта самог текста Статута. Међутим, нас овде у много јачој мери интересује које услове треба да испуни гувернер, с обзиром на сличан положај код страних емисионих банака и на његову улогу у нашој финансијској политици. Другим речима, да видимо које неписане погодбе треба да испуни гувернер Народне Банке, па да потпуно одговори тешком задатку, који га на том положају очекује.

У данашње време тешке моралне кризе, коју преживљу“јемо, гувернер мора да има све најбоље моралне особине. Г, др. Бајкић је на ванредном збору акционара 8. јула о. г. рекао просто: „да мора свако да му скине капу!“ То се мисли из поштовања према његовој личности. Треба да буде, дакле, идеално поштен и пословно исправан човек, да нема ни најмање мрље на свом карактеру, да је чисте прошлости, да је материјално независан, да није нигде ни у једном предузећу ни морално, ни материјално заинтересован; да никоме ништа не дугује, да сме слободно да се креће и независно и потпуно слободно да мисли и да говори, Он мора према влади да заузме један став потпуно објективан и зато је врло потребно да не припада ни једној политичкој партији. Ако је код нас врло тешко наћи људи, који су политички неопредељени, онда треба да бар није партизан.

У погледу стручне спреме, од једног гувернера новчаничне банке мора се тражити да има економско образовање, т. ј. треба да има не само теоријске спреме из народне економије (нарочито одељак о новцу и кредиту), него да и практично познаје све привредне проблеме и да је суделовао у њиховом решавању. На том положају он долази у додир са банка-