Економист

501

Једну ствар је г. Бајлони пропустио да каже а то је о потреби одржавања везе са дривредном пресом. Севрмена на време треба ла се чује реч гувернера Народне Банке, а нарочито је потребно да јавност буде обавештена о свима важнијим актуелним питањима наше привредне политике.

До сада је била пракса да Народна Банка остане изолована од привредног живота и да скоро у свима проблемима њена реч и њена акција дођу напослетку. Нарочито је за осуду што се тамо завео систем тајанствености и ћутања, ма да емисиона банка мора и треба, своме раду да даје најшири публицитет.

Кад се једном на збору банчиних акционара о томе:повела реч, онда је генерални директор достојанствено ' узвикнуо: „Народна Банка не даје никад исправке!“

Не може се ни то допустити,-да наша највећа кредитна установа ћути, кад се 0 њеном раду износе не баш пријатне ствари. Последњи случај извршене крађе једног милиона динара у банчиној централи не илуструје најбоље њену унутрашњу организацију.. О томе се на претресу чуло доста.

Представници наше привредне штампе, као и банчини акдионари, имају право тражити обавештења и свему, што се у јавности говори о раду наше новчаничне банке. Ако она с презирањем прелази преко свих тих, често пута тачних“ саопштења, онла се има пуно разлога веровати да је ћутање знак одобравања.

Ми се надамо да ће нови гувернер променити ову тактику и да ће одржавати тешњу везу са нашом привредном пресом, јер је то у интересу саме установе, којој стоји на челу. Кад ce He дају потребна обавештење, сваки је разрешен обавезе и писаће онако, како је дознао споредним путевима. „Свјатаја свјатих“, како је банка једном приликом названа, треба да се спусти у свет, да осети демаре привредног жи-_ вота и да активније учествује у јавности.

О самој личности г. Бајлонија оставили смо да говоримо другом приликом као и о томе, у колико је испунио услове_ које смо напред поставили, за гувернера Народне Банке.