Економист

204 _ аи;

намењену извозу и да изађе у сусрет извозницима хране са обилнијим сезонским кредитима;

4.) Да поради на подизању сместишта, нарочито у дунавским и савским центрима и да се јавним складиштима у земљи да право реекспедиције;

o:) Да се од стране надлежних министарстава посвети највећа пажња побољшању пољопривредне производње одабирањем семена, бољом обрадом земље и наводњавањем, и да се како државна добра, — (а нарочито државно добро Беље) — тако исто и добра уступљена самоуправним телима не употребљавају само за експлоатацију, него у првом реду за одабирање семена за житарице, индустријско биље, поврће, и воће које се на пијаци траже;

6) Да се опет стави на снагу царински распис о промету мељаве П.Бр. 5.710/1920. од 2. маја 1923. год.

"У појединостима, извоз хране биће, као што следује:

вагона МИЛ. дин.

Пшенице и брашна · 50.000 1.200 Кукуруза = = Јечма, ражи, овса 1.500 50 Пасуља = = Кромпира : 20 2 Мекиња 2.000 52 Шећера = =

Свега. мил. дин. 1.246

Г. Миливоје Костић поднео је исцрпан и стручан реферат о стању које влада у сточарској трговини и за извоз дао, у име секције, ову прогнозу:

комада МИЛ. ДИН. Коња : 45.000 100 _ Ждребади 2.500 O Мазги и магараца 1.000 1 Живих говеда 160.000 400 Живих свиња 350.000 500 Живе ситне стоке „ 700.000 100 вагона Живе живине 300 45 Заклане живине 600 90 Свежег меса 600 120 Прерађевине од меса 80 24 Свињске масти 60 13 Масла 25 8 Кашкаваља 200 50 Другог сира 50 1 Јаја 3.000 550 Кожа говеђ, и телећих 50 10 Кожа овчих и козјих 100 20: Кожа јагњ. и јарећих 200 65 Кожа од дивљачи 10 15 Разно 25

Свега 2.146

После стоке, најважнију позицију у нашем извозу чине