Економист

сл <) O

Кредит и Банке у Црној Гори

Прошла година уопште била је мање повољна за банкарство, него 1926; међутим, то се за банке у Ц. Гори не би могло рећи. Док се према речима г. Станаревића, у другим крајевима општа привредна коњуктура рефлектовала и у кредитним односима: нема нових оснивања, нема повећања банчиних капитала, нико се не упушта у грађевине, нова индустријска предузећа и велике инвестиције уопште — дотле у Ц. Гори, ствар стоји друкчије: све банке, изузев Црногорске, повећавају капитале, грађевинска делатност много је јача него раније (у самом Никшићу гради се око педесет нових зграда) и т. д. Једино што се може констатовати и код банкарства у Ц. Гори, јест 'оскудица у сигурним пласманима и држање великих готовина у касама. |

(Стање касене готовине заједно са потраживањима по жиро рачунима, код појединим банака стоји овако:

1926 нит 192 те + или Црногорска Банка 1.165.985,68. 2,290.411,98 - 1,124.476,25 Никшић. Кредит. Банка 228.911,87 576.211,78 + – 347.299,91 Подгоричка Банка 648.625,86 2,873.015,98 -- 2,224.420,12 Чиновничка Штедионица 382 — 720.82011 -- 716.738,11 Трговачка Банка 883.768,25 284.179,81 — · 49588,44

Из овога се јасно види, да је несигурност и осуство сигурних пласмана дошло до пуног изражаја у стању касене готовине; банке су, па и под цену великих губитака на каматама, имале више рачуна држати новце у касама, него га пласирати у не- | сигурна или сумњива предузећа. И у Ц. Гори, као другде, постојало је уједно обиље новца и новчана криза. Под психологијом стечајева, сугестијом неизвесности и колебљивости у свакој калкулацији, банке и појединци остајали су потпуно хладни за све послове иоле рискантније и ширих дименсија. — Животарило се и пребацивало, онако како се ко нашао.

Есконтна радња банака показала је у прошлој години знатан развитак, пораст, те нам пружа оваку слику:

1926. г. 1927. > -_- или Прногорска Банка 8045.435,74 9,928.820,82 + 1,883.384,58 Никшић. Кредит. Банка 9,855.790,— 8,466.890.— — 3,110.600,Подгоричка Банка 7,665.222,42 9,562.665,— - 1,897.442,58 Чиновничка Штедионипа 1,965.176,— 3,355:48 ,— + 1,390 305,Трговачка Банка 1,829.011,48. 2,715.81411 + 886.312,68

Банке су у 1927. пласирале у есконт око седам и по милиона више, него у 1926. Међутим, по овом послу, осећа се смањивање код банака у осталим крајевима државе. Менични портфељ није баш најзавиднији; протестованих и утужених меница бивало је по једна трећина портфеља. Узрок овоме је непродуктивна и нерационална манипулација имаоца кредита.