Економист

365

означену суму исплатио буде, а за време трајања реума плаћане порез припадајући на узету земљу М. . i

Ово је поравњење прочитано у целости и које се има у потврђеном препису издати М. и Н. по један комад и на које у свему пристају и потписују се“. — Земљорадничка Задруга, 1904, стр. 52.

Друга комбинација уговора о реуму (залози) бива тако што поверилац заложено имање уступа власнику — дужнику у наполицу. Трећа комбинација истога уговора равна је отуђењу имања. Продавац уступа повериоцу земљу за дуг под закуп за један низ година, где закупна цена представља интерес. Поверилац ужива имање, пријављује га за порез на своје име, и држи га дотле док на основу државине не стекне право својине. Као продато, продавац добро и не тражи натраг. И код прве комбинације поверилац често постаје сопственик кад дужник не може да врати дуг. Поверилац удеси да дође и до тапије, разуме се лако само онда кад дужник — продавац имање не тражи натраг, или кад нема средстава да води парницу.

Овај уговор о реуму омиљен је јако код поверилаца и зеленаша. Он нуди повериоцу потпуну гарантију, сем тога врло велики интерес, слободан од пореза; најзад се повериоцузне повећава имање, те он не мора ни комору да даје.

Питање је, да ли овај уговор треба долуштати. Он долази раван римском уговору о залози земље (раст апшстенсит). Римско је право допуштало тај уговор, али једино под условом да се у њему не крије кајишарски зајам. Ако су приходи са заложене земље били већи него обична добит, морали су се давати дужнику, или их је требало одбијати од позајмљене главнице (М. Митровић, „Неколико правних обичаја и појмова“, |. Залог, Архив за Правне и Друштвене Науке, 1907, стр. 386).

Аустријски грађански законик, који је чедо римског права, тај уговор забрањује у 5 1372. Наш Грађански Законик не познаје ту врсту уговора. Но како је он скраћена копија аустријског законика, израђен што се тиче општих правних принципа тачно у духу његовом, то овај уговор и код нас не треба допуштати, једно што је он зеленашки, а зеленашење је у јавном интересу кажњиво; друго, и поглавито. стога, што је он начин за изигравање закона о окућју. Донет у јавном

интересу, овај се закон има чувати и штитити по службеној