Економист

367 |

призна и кад не призна заузеће и одрекне заклетву, суд доноси пресуду у корист купца. Е 5

Одлуком од 16-1Х-1925 Бр. 7225 Касациони Суд, већином гласова, оснажио је решење првостепеног суда према коме. кад тужилац, у спору око заузећа имања и полагања права својине на њ од стране туженог, призна својину туженом као и државину, од пре 21! године, и у том случају мора се прибавити уверење о наглавици за тужиоце. — Ковачевић, Судска Пракса у 1925, стр. 487.

Калајџић наводи и овај начин изигравања: 2

„Два ce;baka nOTOBOpe ce KAKO да изврше продају и куповину свог имања, па да би избегли веће плаћање државне таксе и осталих трошкова. овако ураде: Један од њих предстане општинском суду и преда писмену тужбу, у којој наводи: да му је тај и тај заузео њиву или ливаду, ставља му и границе, кад и процену испод 100 динара, за доказ нуди главну заклетву и повраћај прима и подноси уверење да тужени има доста земље за уживање сем спорне. Суд општине прима такву тужбу... позива туженог да на тужбу дговори, који поред осталог пристаје на вредност спора... На дан одређеног рочишта предстају обе парничне стране и изјављују да су се око спорног имања поравнали да исто остане у својину тужиоцу, или буде спор пресуђен_ на главној заклетви, а осуђена страна не хтедне исту положити, и тако пресуда постане извршна у корист тужиоца и са тиме тужилац — купац добије јавну исправу на спорно- — купљено имање. — То исто имање вреди преко 1500—2000 динара. Да ли у оваком случају има кривице и до кога»“

На ово питање једног општинског суда Калајџић је у Полицијском Гласнику одговорио: — „Није искључена могућност, да овим начином отуђују своја имања и они, који имају довољно земље зла уживање по 5 471 грађ. суд. поступка... да би избегли велике трошкове и дангубе око убаштињења и преноса тапије, али је више него сигурно, да се тим средствима користе врло често они који по закону не могу отуђити имање, те се тако изигравају наређења 5 471 грађ. суд. пост. — Да би се томе стало на пут, општински судови имају права кад год стекну уверење да је вредност оспореног земљишта већа од 100 динара, да одбаце тужбу по основу ненадлежности (тач. а. 5 6 грађ. суд. поступка). Да би рад суда у овим случајевима био правилнији, он увек треба, где посумња у вредност спорног имања, да аналого последњој тачци поменуте законске одредбе, ову сазнаје путем вештака,..“ „Поуке,..“ стр. 32—88.

10) Посредством кривице. — Нерадник учини купцу какву ситну крађу или га увреди, или се то тако само инсценира или представи. (Овај га тужи, он признаје „дело,“ бива благо кажњен, и за судске трошкове продаје му се дотично добро, које купац на лицитацији формално купује.

11) Посредством тобожње проневере аманета. — Зајмодавац закључује са земљорадником такав уговор о зајму као да му је дао дау одређеном року односе као аманет извесном лицу, сролнику или добром пријатељу повериоца, извесну суму

O