Економист
384
stvovali svega četiri naša parobrodarska društva sa 66 parobroda i to: Jadranska Plovidba A, D, Sušak sa 46 pruga ma kojima će ploviti 48 ladja od svega 15.826 br. registar tona prostora Које će prevaliti godišnje svega 983.681 morsku milju. Zatim Dubrovačka Parobrodarska Plovidba D. D. Dubrovnik sa osam prusa na kojima plovi 9 ladja od sveSa 3.543 bruto reg. tona koje će prevaliti godišnje 182.500 m. m., i majzad Boka A. D. Kotor sa O pruga na kojima će ploviti 9 ladja od 996 bruto reg, ioma i prevalivši 98.132 m. m. МаКпадпо је шпејо i malo korčulansko draštvo »Hum« sa 3 pruge, sa | parobrodom, tako da će svesa biti prevaljeno 1,278,.973 m, m, kao šio rekosmo od 66 parobroda na 68 saobraćajnih pruga. Ovo 66 parobroda obuhvata prostor od 20,548 bruto reg. tona (po 2,83 mš svaka].
Jadranska Plovidba dobijala bi za tu svoju službu godišnju subvenciju od Dim. 30,500.000.—, Dubrovačka Parobrodarska Plovidba 11,250.000.—, Boka Din. 7,000.000.—, a »Hum« 750,000.—. Alko to podelimo na broj morskih milja koje vrše ladje onda dobijamo za Jadransku Plovidbu Din. 35.—, za Dubrovačku Parobrodarsku Plovidbu Din, 61.50, za Boku Din, 71.33 a »Hum« 48,70 dok drugu, moguće pravilniju sliku raspoaele bismo dobili kad bismo izračunali subvenciju po toni milji, +, j. za milju u odnosu na upotrebljeni prostor, dakle s obzirom na veličinu upotrebljene ladje. Ovo je razume se vrlo važan momenat kod ocene veličine subvencije a koji ne bi smeo da se zanemaruje jet ije svejedno koja ladja plovi na kojoj pruzi s obzirom na veću investiciju, veći uloženi kapital u odnosnu ladju i s obzirom na veće izdržavanje, veći potrošak goriva, veći personal, veći potrošni materijal · i rashode uopšte (lučke takse itd,).
Ali i dragi se elementi iu moraju uzeti u obzir i to većinom specijalni t, j. koji se odnose i koji važe samo za naše prilike. Jedan je specijalni elemenat n. pr. velika raznolikost u rentabililetu pojedinih pruga. Dok su pruge uzduž cele naše obale a naročito na potezu Split—-Metković i u okolini Sušaka najrentabilnije ili barem najmanje pasivne, dotle su pruge u severnoj i južnoj Dalmaciji a naročito one u Boki i po Skadarskom jezeru i one u bivšem zadarskom okružju vrlo pasivne. One ponekad vezuju medjusobno mestanca tako mala i siromašna koja mogu da daju tek jednog ili nijednog pulnika i po koje malo koleto robe, a česlo se tamo voze samo Žandarmi, Hnansi ı druge državne vlasti koje ne daju prihoda, To su pruge koje se održavaju Čisto iz