Економист

405

је тиме што управни одбор сачињавају 14 лица које именује политичка власт, т. ј. Министарски Савет. Све чиновништво потврђује министар пољопривреде и вода, а пошто је дата власт министру пољопривреде и вода да одреди ближе однос управног одбора, министар га је свео на пет делегата из народа и 15 његових делегата. Предвидео је шири и ужиизвршни одбор да сачињавају 9 лица која морају становати у Београду или најближој околини, т, ј. оне које је он име новао. Њему је дао сву власт, а ширем одбору оставио право да се састаје само једанпут годишње и да дискутује само о оним питањима које му председник ужег одбора стави на.

дневни ред. Према овоме, дирекција за пољопривредни кредит је орган

политичке власти којом управљају делегати које одређује Министарски Савет који су потпуно зависни од његаи који је у праву да их смени свакога тренутка.

Оно што је министар правилником уредио за дирекцију за пољопривредни кредит т.ј. изопачио закон, то је исто урадио и са месном задругом. Прво, проширио је да се кредитом могу служити и неземљорадници (који се баве шпекулацијом). Сем тога је укинуо слободно оснивање задруга пошто је наредио да претходна регистрација подлежи одобрењу дирекције односно обласне задруге. Па је још нешто страшније урадио, а то је да се задруга може свакога тренутка растурити кад дирекција реши и ако закон то нигде није предвидео, него напротив предвидео је да суд има да цени тај моменат.

Тако исто је рђаво урађено и у обласним задругама.

Оно што није урадио рђаво закон, или је пропуштено да се уради рђаво у правилнику, довршено је правилима месних задруга које је писала дирекција за пољопривредни кредит и у којима не само да је ограничен и уништен принцип 34другарства, него је месна задруга стављена у потпуну зависност политичких органа представљених у дирекцији за пољопривредни кредит, па је чак стављен у опасност да материјалном одговорношћу солидарног неограниченог јемства изгуби своју имовину због тога што му није остављена самосталност да бира себи другове који ће солидарно да јамче већ је чл. 17 правила дозволио да то одлучује обласна задруга односно дирекција.

Дотле је све добро и ми се потпуно слажемо са г. Ђорђевићем. Али онај одељак предавања који говори о стварању централне задружне касе (помоћу државних 100 милиона) и о упућивању 409/, есконтног кредита Народне Банке на земљораднички кредит, ми не можемо да акцептирамо без резерве, Сувише се апелује на државу и њене установе а не види се много онај дух самосталности, независности и само-

помоћи на којој треба да почива свако модерно и право за-