Економист

407

ског савеза, И када он сада каже, да сам ја крив „за оно што се онда десило,“ то излази, да сам ја, по њему, крив, што су се два српска Савеза спојила, јер се „онда“ и није ништа друго десило до то спајање.

Исто тако је неистина, да ја имам какве год кривице за садањи расцеп Савеза. Ја уопште нисам имао никаква удела у том расцепу. Ја нисам био ви у Србији кад је тај расцеп почео нити кад је довршен. Ја сам о њему сазнао тек из једнога. писма г. Матијевића, који ми је о томе пасао i

Није истина да сам ја ма коме наређивао или саветовао ла се цепа. На против, и ја и сви други у Управи Београдског Савеза, имали смо утисак да је расцеп припреман и изведен са знањем г. Матијевића. Како је сада лошло да г. Матијевић мене оптужује као кривца за расцеп, то ја наслућујем узрок једино у факту, што је г. Матијевић намислио ла се на јевтин начин извуче испод заслужене осуде. Г. Матијевић је све сам на своју руку рапио и урадио, па сада покушава да пере руке од свога сопственога дела. У овоме ме утврђује и тај факат, што је г. Матијевић, онда када је новоосновани новосадски савез затражио ол београдског савезе, да њему преда сву имовину загребачког савеза и када сам ја у седници београдског савеза изјавио да новосадски нема право да то тражи, и о томе сам и писмено истакао своје мишљење у записнику, напао на мене оштро и неуљудним речима, јер је држао да новосадски савез има право да тако што захтева, а београдски савез да је дужан да му имовину загребачкога савеза преда. Томе оштром разговору били су на седници присутни г.г, Милић Радовановић, Ђ. Николић, беља Поповић, Милан Новаковић (из Београда) и г. Милосављевић и прота Марковић (из Н. Сада), поред г. Матијевића и мене. Г. Матијевић је тада јасно потврдио, да он хоће расцеп и да ради на томе да га изведе до краја.

Никако није, дакле, имао г. Матијевић основа да онако говори о мени на суду. Тај његов говор не одговара истини,“ -

Zbor Centrale Industrijskih Korporacija

Na dan 29 ı 30 novembra o. g. bio je dvanaesti centralni zbor ove naše glavne orSanizacije Industrijalaca, na kojoj su pretresana sva aktuelna pitanja, obuhvaćena u sledećoj rezoluciji:

1 Industrijske obveznice i Industrijska Banka.

Da bi se Uredba o industrijskim obveznicama izradila u smislu potrebe privrednih krugova, umoljava se Kraljevska Vlada, da izvoli proširiti postojeći odbor finansijskim i privrednim stručпјастпа, U cilju nabavke kredita srednjoj i maloj industriji, umoljava se Kraljevska Vlada, da imenuile stručnu komisiju koja bi spremila i izradila nacrt Zakona o povlašćenoj Imdustrijskoi banci za (ај еј.

Važnost čl, 304, Ein, Zakona za god, 1928/29. treba produŽiti ı za Sodmu 1929/30.

Ji “ Oblasni prirezi,

Umoljavamo Ministra Finansija :