Жена двадесетога века

10

постале су предмет јавнога подсмевања. Закон је поткопао очинску власт. Он је врло рано ослободио децу. Он их је изједначио једну с другом, а изједначио их је и с њиховим прецима. Он је усвојио и олакшао развод брака са два закона: једним, који прима развод изречен судом. Тај закон ја одбијам, али га разумем; и другим, који долази као проста последица телесне раздвојице, п који је, бар пред мојим очима, један удар за правду и за слободу. И тако се приватни морал понижава од онога часа како се породица распушта. У том и јест опасност. Тому бих ја хтео да тражим лека.

Ја захтевам од жене ХХ века да учврсти породицу, коју су жене два претх одна века пустиле да се заљуља.

По овим последњим речима, може се помислити да ја корем жене ХЛХ века као да нису испуниле своју дужност. То је једна нова забуна, коју морам разбити. Истина ја верујем да су оне могле урадити и више и другојаче, од онога што су урадиле; то ћу им казати овога часа; али сам дужан пре свега припознати им све што су урадиле за отаџбину. Нећу ићи чак ка последњим годинама минулога века, кад оне показаше што нико није од њих очекивао : велико презирање смрти. Остаћу само у сувременој историји, и поменућу њихово