Жена двадесетога века

26

баш мора. Друге уређују у салонима декламовање или музику. Ако је музика добра. онда се може одобрити, тек то је онда концерата није салон. А кад је музика рђава, илп тек осредња; ту вам је права мука, пријатељи моји! У позоришту ви можете звиждати, или, још боље, узећете капу и отићи. Овде вам ваља остати, остати стојећи; показивати се пажљив док се свира, п пљескати кад се сврши, и, чак честитати оном који то извршује. Ја не ценим много декламовање каке басне. Има басана добрих, а има их џи недобрих; има декламовања доброга а има и свакојакога. Ја сам већ омрзао на лепе Лафонтенове басне само са честога, декламовања у вече. Декламатори које ја волим најгори су. Они који су се учили, који декламују по правилу, подвлачећи намере и онде где намера нема, ја њих све не могу да гледам. Пре свега ту је почетак увек један исти ; то је један исти учитељ којега слушате кров уста његових ученика. То је баш касу људи који позно науче писати: они пишу добро, али сви имају једнак рукопис. Ала је то несрећа, писати како пише свак живи | А каква је несрећа декламовати са чаром и намерама свију и свакога! Не велим ништа 0 комедији у друштву. Она, и ако је досадна онима који је гледају, бар је забавна за оне који је играју.