Жена двадесетога века

44

нама стекли славно име. Какав паланчанин, или какав туђин, који би био у вас примљен, макар да другога света није ни видео, познао би што је у њему најлепше и најснажније. Ви не личите ни издалека на какво књижевно друштво; нико не тражи у вас да стече глас, да се прочује: буде ли ком и то, то бива без тражења, а ако се и чиј глас побије овда онда, и то бива без намере, једино по здравој памети која размешта и људе и ствари на њихова права места. Једном или два пута преко зиме ту се представи и која комедија, не толико ради ње саме, колико, рекао бих, из жеље за пробом; али ви нисте занесени за тим, и не трпите да се ваш салон претвори у позориште. Његова је сва милина разговор ваш, госпођо, и разговор свих оних одабраних људи и милих жена које ви прибирате око себе. Једна особина ваше куће, јесте слобода која се ту ужива: слобода пристојна, добро упамтите; нико не заборавља када је у вас, да је међу светом, и међу светом понајбољим; али најпосле, има салона у подграђу Сен-Жермену, где човек ваља да је веран старијој лози, а има их, на десном брегу, где се о влади може само пријатељски разговарати. Ви имате своје мишљење, госпођо, као што имате и своја пријатељства, и ви их исказујете отворено; али их не намећете никому; и ви се нећете