Жена двадесетога века

51

ни морала: јер, шта је морал“ И шта је и сам Бог, ако нас поп вуче за носе Овај сељак још не тера чак до комунизма. који је појам малко сувопаран за њега, и који, у осталом, нико не разумева јасно и разговетно; али већ говори да треба грабити што се може више, и уживати оно што се има. Чим стече нешто пара, одмах хоће да буде варошанин, као што су толики други. Има слугу у својој штали. Сад му је воља да иде по вашарима, и да седи у механама, које су се сада. повисиле и зову се гостионице ! Место блузе, облачи капут који је купио на ком бит-пазару. Оно што такав сељак најмање познаје — јесте његова кућа и имовина. И одиста његова имовина се са свим путно измиче из његових руку. И ето то је један избачени.

Његова, жена, угледајући се на њега, баца, шарено сељачко одело, и купује неке накараде у модним дућанима, у којима је, свечано обучена, као каква додола. Она има и свој салон, из кога не излази никад, бојећи се да не испрља, своје лепе сукње у авлији кућевној. Неће вам она ни на њиву, ни у шталу. Највише ако прими да води књигу о рачунима, и ако пристане да изброји своје сирце. И она је, као и муж њезин, избачена. Она већ није совљанка, а није ни варошанка, него права