Жена двадесетога века

њаком, а бави се, кад доспе, и баштицом, и кад на столу видите судић са цвећем слободно се кладите да је то њезин рукосад. Оно што ја тражим, јесте само толико да њезин рад не премаша њену снагу ; нека човек врши мало више тешкога кућевнога посла, те да њој остане мање. Нека се она поштеди од послова сувише грубих и прљавих ; нека се од њетражи да се о својој личности малко постара; нека има и нека пристојна задовољства за себе, можда мало музике; а нека и пева онако задовољства, ради; нека се виђа недељом са својим другарицама; нека има две три добре књиге на својој ококачи. У животу тако радном, и тако озбиљном, нема се кад мислити ни о превијању, нити о луксузу; а ако она уме лепо да се обуче у своје народно одело, то је у толико боље и за њу и за оне који су око ње. Речју, ја желим да сељанка буде нешто мало и госпа, а да не престане бити сељанка, и да она, остајући у свом стању, чини част том стању.

Да ли ће мене разуметиг Ја бих то веома желео. А да ли ће ме хтети слушати; Ја вам не марим много да се држава меша у одређивање радних часова, и ја бих то трпео само кад ми се не би могло другојаче; али одређивала то држава, или општи дого-